U filmovima je sve manje boraca

Od ove godine autor najboljeg filma u selekciji „Srpski film” na 44. Festu dobiće nagradu lista „Politika” koja nosi ime Milutina Čolića, našeg dugogodišnjeg novinara i osnivača ovog beogradskog filmskog festivala. Nagrada se sastoji od plakete i gravire sa Čolićevim likom i logom Festa, koje su ukomponovane na stranicu „Politike” iz 1904. godine, a biće uručena poslednjeg dana festivala, u nedelju 6. marta. U ovoj selekciji je 19 filmova, a program obuhvata i filmove u kojima Srbija učestvuje koprodukcijski.

O najboljem domaćem filmu odlučivaće žiri u sastavu: Dubravka Lakić, filmski kritičar našeg lista, Predrag Miki Manojlović, glumac, i Dušan Milić, reditelj. Dubravka Lakić je podsetila, juče na konferenciji za štapu, da su prvi posetioci Festa ostali zanavek od tada inficirani filmom, tim hrabrim, novim svetom u koji nas je uveo Milutin Čolić.

– Godine mladosti Čolić je proveo u norveškom logoru, i posle teške lične istorije napravio je nešto suviše moderno za shvatanje određenih političkih struktura, ostavivši značajan trag u kulturi ovog grada, ali i nekadašnje Jugoslavije. Grad mu se odužio time što je sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Milutina Čolića sećaćemo se sa radošću – rekla je Dubravka Lakić.

O filmovima u glavnom takmičarskom programu odlučivaće žiri u sastavu: ruski reditelj Pavel Lungin, norveški pisac i scenarista Gjermund Gisvold, i reditelj Darko Bajić. Lungin, reditelj filmova „Ostrvo”, „Car”, „Linija života”, „Dirigent”, istakao je da Fest „nije baš ujednačen”, ali dodaje da je shvatio osnovnu misao selektora, koja se tiče onoga kako mlad čovek živi u savremenom društvu. Ovom autoru, koji smatra da nam filmovi pokazuju da nismo usamljeni u ovom svetu i da imamo istomišljenike, za vreme trajanja festivala, direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić uručiće „Zlatni pečat” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.

Gjermund Gisvold je naglasio da je video veliki broj hrabrih filmova na Festu i da se oni mahom tiču komentara na društvenu stvarnost, a reditelj Darko Bajić je istakao da u filmovima uvek nastoji da shvati šta je novi, hrabri prilaz generacija koje dolaze.

– Tendencija koja postoji poslednjih godina u svetskom filmu jeste brisanje granice između igranog i dokumentarnog filma. To nam stvara problem, jer želim da vidim kako mladi reditelji razmišljaju o svetu oko sebe. Razočaran sam, jer ne primećujem duh mladih reditelja, njihovu maštu, filmove u kojima ću sem realnog pristupa životu oko nas videti šta mladi autori zaista misle, o čemu sanjaju, šta imaju da kažu – rekao je Darko Bajić.

Prema njegovim rečima, u filmovima je sve manje junaka koji su borci, a na taj način, kako je rekao, kao da je kinematografija pretvorena samo u priču o tome da je život tragičan. – Imam utisak kao da gledam jedan isti film, razlika je samo što oni potiču iz različitih zemalja, te ih u tom smislu doživljavamo kao dokument. Filmovi mahom prikazuju da je sve sivo ko nas, ali ako se složimo da je sivilo u našim životima, voleo bih da vidim i kako to prevazići – rekao je Darko Bajić.