Volim i ja vas

„Volim i ja vas”, odvratio je obožavaocima Donald Tramp, podsetivši na Slobodana Miloševića, koji je izgovorio te reči na kontramitingu u Beogradu. Verovatnog republikanskog kandidata za predsednika Amerike, ovde ipak ne porede sa Slobom, već najčešće sa Vojislavom Šešeljem.

Nije nemoguće da je devedesetih godina među Šešeljevim glasačima, osim ubeđenih nacionalista, bilo i onih koji su ga, kao i opozicija, smatrali za agresivnog klovna, s tim što su ovi prvi verovali da će vojvoda „rasturiti sistem”. Mnogi su se, istina, osećali ugroženo zbog raspada zemlje i siromaštva i činilo im se da tadašnje elite ne razumeju njihove muke.

Možda su računali da će Šešelj, koji je podilazio njihovim strahovima, naterati elite da ih slušaju. Šešeljeve pristalice su se uz to i veselile slušajući vulgarno vređanje njihovog lidera na račun establišmenta. Retki su se možda potajno nadali da neće ispuniti baš sve što obećava.

Slično tome, sudeći po istraživanjima, rezonuje popriličan broj onih koji podržavaju Trampa. Iako im se zemlja nije raspala, besni su što više ne žive u naciji gde je svaka generacija imućnija od prethodne. Neki od njih su ubeđeni ksenofobi i žele predsednika koji bi im dozvolio da takvi budu i u javnosti. Kao što su to mnogi jedva dočekali u Srbiji.

Druga grupa Trampovih obožavatelja kaže za „Gardijan” kako samo žele da unište sistem, koji je već toliko naopak da bi ga, nadaju se, klovn poput Trampa doveo do apsurda i nehotice ga srušio. Opasna je to kocka jer, prema nekim istorijskim analizama, delimično zahvaljujući tome vlasti se domogao još jedan ekstremni lider koga su potcenjivački smatrali „klovnom”. To je bio – Hitler.

Amerika je upala u izbornu kampanju nalik srpskoj. Razmenjuju se vulgarnosti i lične uvrede ne mnogo blaže od onih o oposumima i zvečarkama, premerava se veličina polnih organa, seksističke opaske se natrljavaju na nos. Doduše, Tramp je, nošen masama, sve bliži kandidaturi uprkos volji vrha njegove stranke.

U Srbiji se, recimo, sumnja da vlast koristi rijaliti programe da zaglupi građane, dok u SAD junak rijaliti programa Tramp koristi sve trikove koje je naučio da bi nadvladao i protivničku i sopstvenu partiju. I sve to na radost „običnog malog čoveka”, čija se ljutnja ne može odbaciti kao neopravdana.

Borba protiv elite sopstvene stranke je pobedonosnim učinila i ideološki sasvim različitog Džeremija Korbina, sada vođu britanskih laburista.

Nešto od toga kao da razume i Aleksandar Vučić. Tomislavu Nikoliću se pripisuje da je unutrašnja opozicija vlasti, ali premijer je taj koji se otvoreno postavlja kao čovek koji je često u sukobu i sa svojom strankom, nedovoljno spremnom za brze promene. I tome može zahvaliti za deo rejtinga koji uživa.