Gadafijeve milijarde u rukama Blerovog brata

Prvo ročište o sudbini Libijskog investicionog fonda u ponedeljak u Londonu Ser Vilijam Bler, stariji brat bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, presudiće, sva je prilika, ko treba da upravlja Libijskim investicionim fondom (LIF). LIF je 2006. godine osnovao pukovnik Muamer el Gadafi, koji svrgnut i ubijen tokom arapskog proleća i NATO intervencije 2011. godine. Imovina LIF procenjuje se na oko 67 milijardi američkih dolara.

„Vilijem Bler, brat bivšeg premijera Tonija Blera, treba da bude postavljen za sudiju u dugogodišnjem procesu za utvrđivanje upravnika nad Libijskim investicionim fondom”, preneo je juče Rojters pozivajući se na izvore obe strane u sporu.

Imovina LIF-a je nakon rušenja režima i zverskog ubistva Gadafija zamrznuta odlukom UN, da bi se sprečile eventualne transakcije najbližeg pukovnikovog okruženja u egzilu.

Sudbina zamrznutih „Gadafijevih milijardi” i njihova tačna lokacija do danas nisu poznati javnosti. Poznato je da je LIF plasirao sredstva u oko 500 kompanija i holdinga širom sveta i da je uložio skromnih osam odsto kapitala na finansijsko i tržište nekretnina na Zapadu.

Libijski pristup Gadafijevom novcu (iz vremena kada je ta zemlja proizvodila oko 1,4 miliona barela nafte dnevno) postaje „nemoguća misija” od leta 2014. godine, kada je zemlja politički raspolućena na dva centra moći: u Tripoliju i Tobruku i Bajdi.

Udvajanjem vlasti, oba režima imenovala su svog upravnika LIF. Režim u Tobruku je na to mesto postavio Hasana Buhadija, pošto je prethodno sa 1.100 kilometara udaljenosti u Tripoli poslao otkaz dotadašnjem upravniku fonda Abdulu Magidu Brišu.

Kako se moglo očekivati, Briš nije uvažio otkaz. On je zatim podneo je tužbu sudu u Tripoliju, koji je poništio odluku Tobruka o razrešenju.

Od tada, Buhadi i Briš (predstavnici dva režima bez legalnog mandata) nastoje da se međunarodnoj zajednici predstave kao pravovaljani upravnici nad sredstvima LIF-a, koja kad-tad treba da budu odmrznuta i vraćena vlasnicima na korišćenje.

U međuvremenu, otimanje za Gadafijeve milijarde toliko se zaoštrilo da je spor dospeo pred sud u Velikoj Britaniji.

Naime, prošlog proleća, dok je režim u Tobruku još imao legalni mandat, koji je istekao u oktobru, Hasan Buhani je odlučio da spor preda Visokom sudu u Londonu na odlučivanje. Time je sudbina 67 milijardi dolara izmeštena iz libijskog u britansko zakonodavstvo. Ako se Tobruk nadao hitroj sudskoj odluci o milijardama u Londonu, ona je izostala. Naime, Visoki sud u Londonu najavio je prošlog septembra da će prvo ročište najranije biti održano u januaru ove godine.

U ponedeljak – kada ističe rok UN izaslanika Martina Koblera Libijcima da konačno oforme jedinstvenu vladu – u Londonu počinje proces vredan najmanje 67 milijardi dolara.

Uz tapiju na 67 milijardi dolara, budućem vlasniku LIF-a će, po odluci londonskog suda, pripasti, između ostalog, i pravo da tuži američku banku Goldman Saks i francuski Sosijete ženeral za ukupnu sumu od 3,3 milijardi dolara. Naime, LIF je još za života Gadafija optužio Goldman i Sosijete da su neodgovornim investicijama u ime LIF ojadili taj fond za oko 3,3 milijarde dolara. Obe banke uporno negiraju ove optužbe.