Brisel pritiska Ankaru, Erdogan ucenjuje Evropu

Sastanak lidera zemalja članica EU i Turske, koji se održava danas u Briselu, trebalo bi da odgovori na mnoga otvorena pitanja vezana za rešavanje problema izbeglica koje prete da poput cunamija – preko Egeja i Balkana – preplave Stari kontinent.

Očekivanja su velika, neizvesnosti su mnogobrojne i pitanje je da li će se pronaći jedinstveno rešenje.

Tursku delegaciju će na sastanku predvoditi premijer Ahmet Davutoglu ali u Ankari još ne otkrivaju do kraja svoje karte. „ Mi smo spremni da sarađujemo sa EU… ali trajno rešenje izbegličke krize je mogućno tek posle uspostavljanja stabilnog mira u Siriji”, diplomatski uvijeno je izjavio Davutoglu posle susreta sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom koji je ovog vikenda boravio u Ankari.

Predstojeći samit će biti veliki test za EU, možda najveći od njenog osnivanja. Pojavile su se duboke pukotine između pojedinih zemalja: jedni podižu zidove, drugi ne prihvataju izbegličke kvote, dok neki zaziru od saradnje sa Ankarom koja sada „ucenjuje” i pokušava da reši i druge probleme sa Briselom. Kako prenose mediji u Istanbulu, Brisel će, ukoliko izostane dogovor, preduzeti „alternativne mere”, ali se ne objašnjava šta bi to praktično moglo da znači.

„Ukoliko se na samitu u Briselu ne postigne dogovor to će nas odvesti u propast”, izjavio je  komesar EU za izbeglice  Dimitris Avramopulos, prenele su agencije.

EU i Turska su krajem novembra  sklopile „akcioni plan” na osnovu koga Ankara treba da dobije tri milijarde evra kako bi ublažila migrantski zemljotres koji drma Evropu. Ankara je zaoštrila stav protiv krijumčara ljudima ali i pored toga mnogi očajnici i dalje svakodnevno, preko Egeja, nekako stižu do Grčke, istina u nešto manjem broju.

U Briselu očekuju da se u prvoj fazi broj izbeglica koje stižu iz Turske prepolovi sa sadašnjih 2.000 na hiljadu dnevno, a kasnije i na manje. Ankara navodno traži duplo više para i podršku da se u pograničnom području Sirije stvori deset kilometara široka zona bezbednosti gde bi u početku beskućnici našli utočištaj. Ta incijativa dosad nije nailazila na razumevanje Amerike i još nekih NATO zemalja, jer nije jasno ko bi i kako kontrolisao te prostore, pogotovo što se u Siriji često ne zna ko u koga puca.

Predsednik Tajip Erdogan je u subotu govorio o podizanju novog naselja na severu Sirije gde bi se zbrinjavale izbeglice. Grad bi imao oko 4.500 kvadratnih kilometara i u njegovoj izgradnji bi učestovala međunarodna zajednica. „Razgovarali smo o tome i sa predsednikom Obamom, odredili koordinate ali taj plan još nije počeo da se realizuje”, istakao je on.

U  Turskoj trenutno bitiše 2,7 miliona izbeglica, uglavnom iz Sirije. Beskućnici i dalje pristižu. Premijer Davutoglu je nedavno upozorio da neće dozvoliti da se njegova zemlja pretvori u trajni „izbeglički logor”.

U Ankari se nadaju da će jedan broj njih, veći nego dosad, prihvatiti i zemlje EU, pre svega one koje su dosad na svojim granicama držale podignute rampe za došljake. U protivnom, ukoliko se to breme svom težinom svali samo na leđa Turske ona bi u tom slučaju mogla širom da otvori svoje kapije i migranti bi preplavili zapad kontinenta. To je nedavno, bez uvijanja, grubo, najavio predsednik Erdogan.

„U svakom trenutku mi možemo da otvorimo vrata prema Grčkoj i Bugarskoj i da ukrcamo izbeglice u autobuse. Kako ćete se nositi sa prilivom izbeglica, ako ne postignemo dogovor”, upitao je on visoke funkcionere EU.

U Ankari iznova ističu da nije sve u parama, mada mediji i dalje špekulišu da ona traži pet ili šest milijardi evra. Prema poslednjim izveštajima i u Briselu su počeli da shvataju da Turskoj treba obezbediti više sredstava kako bi zadržala izbeglice na svojoj teritoriji.

U Turskoj se sada od EU očekuje da ispravi dosadašnje greške i da  konačno ubrza proces vizne liberalizacije za njene građane i da „odmrzne” pristupne pregovore za ulazak u Uniju. Oni još nisu odmakli od starta iako su počeli 2005. godine, pre svega zbog protivljenja Republike Kipar, Francuske i Nemačke.