Hoće li propasti popis stanovništva u BiH iz 2013.

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ne bude li u narednih desetak dana dogovora između statističkih zavoda, RS, FBiH i BiH oko načina na koji će se u rezultate popisa stanovništva u BiH upisivati stalno stanovništvo unutar BiH, sve su prilike da zakonski rok za objavu konačnih rezultata – 1. jul – neće biti ispoštovan. Time bi se, veruju mnogi, moglo desiti možda čak i to da poslednji popis stanovništva sproveden u oktobru 2013. bude poništen, jer zbog kašnjenja ne bi bio međunarodno verifikovan.

Sve vreme od završetka popisa pre skoro tri godine Sarajevo i Banjaluka spore se oko toga ko je kriv za zastoj u ovom poslu, dok nadležna evropska tela uopšteno pozivaju na poštovanje standarda, koji se, opet, u RS i FBiH različito tumače. Suština nerazumevanja krije se u načinu na koji će se računati stalno stanovništvo, to jest rezidenti. Banjaluka ne odstupa od stanovišta da se po evropskim kriterijumima stalnim stanovništvom mogu smatrati samo oni građani koji žive i rade u BiH, što u praksi podrazumeva da oko 300.000 ljudi koji godinama žive izvan BiH, ali su popisani u BiH, ne bi bilo u evidenciji stalnih stanovnika.

Predsednik RS Milorad Dodik kaže da pojedini Bošnjaci smatraju da treba fingirati rezultate popisa u BiH, te da je očigledno da je popis više politička nego statistička kategorija. On kaže da je RS za uvažavanje svih standarda koji su vezani za popis i evidencije i podseća da se dešava ista stvar kao i devedesetih, kada je održan popis koji nije mogao da bude objavljen kao zvaničan zato što su Bošnjaci i tada hteli da ih ima više.

„Njihov osnovni cilj je da navuku navodno nešto preko 50 odsto u BiH”, rekao je Dodik. Ističe da za Srpsku i Srbe to uopšte nije relevantan podatak za bilo kakve političke procese. „Može da ih bude koliko hoće, nije to problem, ali postavlja se pitanje šta bi sa onim periodom silne pogibije i nestanaka. Po tim, njihovim statistikama, raste broj Bošnjaka. Nešto ovde nije u redu, ili taj broj ili broj iz rata”, primetio je Dodik.

Tome u prilog idu i neke procene da u FBiH danas živi višestruko manje srpskog naroda nego pre rata – svega četiri odsto, to jest oko 90.000, nasuprot oko desetak odsto Bošnjaka u Srpskoj. Dok traju sporenja oko metodologije za objavu rezultata popisa i dok se upozorava na veoma loš položaj srpskog naroda u FBiH, Bošnjaci u Srpskoj zatražili su da se u policijskim strukturama u RS nacionalni omer uskladi sa popisom iz 1991, što je odbijeno.

Ali je to poslužilo vlastima u Banjaluci da najave da će izbrisati sve odredbe iz zakona koje se pozivaju na popis iz 1991, što se prema saznanjima medija u RS, upravo i dešava.

Prvi primer za to jeste zakon o lokalnoj samoupravi u čijem nacrtu stoji da će se pri zapošljavanju primenjivati poslednji popis, na šta u koaliciji „Domovina” (stranke sa sedištem u FBiH) već najavljuju zaštitu pred Ustavnim sudom. Ako su zaista tačni navodi da Bošnjaci nastoje obezbediti metod prebrojavanja koji bi doveo do toga da ih po poslednjem popisu u BiH bude preko 50 odsto, mogu biti zanimljivi podaci koje je objavila američka CIA, uz napomenu da se radi o nekompletnim podacima iz poslednjeg  popisa, prema kojima je Bošnjaka u BiH 48,4 odsto, Srba 32,7 odsto i Hrvata 14,6 odsto, dok procenat ostalih u nacionalnoj strukturi iznosi 4,3 odsto.