Psihijatri se ograđuju od „političke dijagnoze" Sande Rašković Ivić

„Nastupi protiv mene lično i DSS-a toliko su prepuni laži i mržnje da se pitam da li da ga tužim ili da mu preporučim da se podvrgne psihijatrijskom lečenju”, poručila je u žaru političke borbe Sanda Rašković Ivić šefu Pokreta socijalista (PS) Aleksandru Vulinu. Ova politička izjava možda ne bi toliko zaparala uši u predizbornoj borbi za glasove da predsednica DSS-a Sanda Rašković nije po profesiji psihijatar. Da li neko ko je na čelu stranke, a istovremeno je psihijatar može tako da kvalifikuje svog oponenta?

Ne bi trebalo zaboraviti ni da su iz PS predsednicu DSS-a tog dana optužili da je kao „poglavarka” koalicije DSS–Dveri „iz vatikanske udobnosti za veliku ambasadorsku platu od 5.000 evra podržavala svaki sporazum sa NATO-om i bila sasvim zadovoljna kada je Havijer Solana bio oslobođen odgovornosti za bombardovanje i ubijanje građana Srbije”, a da danas „iz skupocene bunde napada Srbe na Kosmetu zato što se bore za svoje interese”.

Stručnjaci iz oblasti psihijatrije gotovo da su saglasni da je Sanda Rašković Ivić svoje kritike na račun Vulina mogla da izrekne u afektu, ali je upitno da li to može da bude opravdanje za pominjanje psihijatrijskog lečenja.

„Ja takve izjave nisam davala, ali političarima je dopušteno da u žaru političkog sukoba ili komentara ne odmere terminologiju. Iz pera ili vokabulara psihijatra političara reči se mogu shvatiti kao dijagnostička kategorija, što nije poželjno”, ističe za „Politiku” potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza K. Lazarević”.

Da je Sanda Rašković Ivić odgovorila Aleksandru Vulinu u afektu, ali da to ne može da bude opravdanje, uverena je dr Miroslava Jašović Gašić, redovna profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji. Njena ocena je da je „sa aspekta etike to rečeno na jedan neadekvatan način, jer izgleda kao zloupotreba psihijatrije u političke svrhe”.

„Kao predstavnici te struke, mi ne bi trebalo da se izjašnjavamo, pogotovo ako smo na nekoj političkoj funkciji. Zbog toga se čak dešavalo da bude procesa na Sudu časti, po optužbi političara koji su bili na meti kritike. Uz sve uvažavanje koleginice Rašković, mislim da je, jednostavno rečeno, tom porukom malo preterala. U psihijatriji postoje određeni kriterijumi i metodološki postupak kojim se utvrđuje da li bi nekome trebalo preporučiti da poseti psihijatra”, navodi za naš list dr Jašović Gašić, inače potpredsednica Suda časti Lekarske komore Beograda.

Za dr Žarka Trebješanina, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, reakcija Sande Rašković Ivić je iznenađujuća. Trebješanin naglašava da predsednicu DSS-a poznaje kao „kulturnu i uzdržanu osobu”.

„Zbog toga sam čak posumnjao da je ta njena izjava korektno preneta. Ako jeste, jedino što bi moglo da posluži kao objašnjenje jeste da je bila pod nekakvim pritiskom, ali da ne stoji čvrsto iza toga niti da to ozbiljno misli. Mada, posle toga je mogla i da objasni da je reč o afektu. U svakom slučaju, taj komentar joj ne priliči. Zaista je jedno kad to kaže neko ko nije u našoj struci. Psihijatar, bez obzira na to da li je u poziciji političara, ne bi smeo da postavlja dijagnoze nekome ko se bavi politikom i ko mu je u neku ruku i kolega, pa i ako je oponent”, kaže za „Politiku” Trebješanin.

Miroslava Jašović Gašić veruje da postoji i opasnost, budući da se ocenom kakvu je izrekla Sanda Rašković Ivić na račun Vulina „praktično stigmatizuje psihijatrija, jer ne bi trebalo odlazak kod nekoga ko se time bavi posmatrati kao neki negativan fenomen”.

„Danas se u velikom delu sveta, a naročito u Americi, pa i Evropi, veliki broj ljudi obraća psihijatrima i to uopšte ne znači da na bilo koji način mentalno nisu u redu. Međutim, ovde se šalje poruka da odlazak kod psihijatra odmah znači da sa tom osobom nešto nije u redu”, navodi potpredsednica Suda časti Lekarske komore Beograda.

Žarko Trebješanin uveren je da bi političari trebalo da se potrude da svoj dijalog i debatu odvoje od stigmatizovanja protivnika i podseća da im uvek ostaje opcija da podnesu tužbu umesto da potežu teške reči.

„Naročito mi koji se bavimo takvim poslom nikako ne bismo smeli da pothranjujemo te stereotipe o slanju nekog na lečenje i da na neki isključimo jednog čoveka iz svake ozbiljne priče, koliko god da nas je kritikovao”, zaključuje Trebješanin.

---------------------------------------------------

Pravilo Goldvoter

Članovi Američke asocijacije psihijatara već pola veka strogo se pridržavaju pravila Goldvoter, po kom je neetički za psihijatra da daje stručne ocene o javnim ličnostima ako ih nije lično pregledao i ako nema odgovarajuću dozvolu da se izjašnjava o njihovom zdravlju. Pravilo je na snazi otkako je 1964. godine američki desničarski političar Beri Goldvoter tužio psihijatre koji su ga javno opisivali kao neuravnoteženog i paranoidnog narcisa i osvojio milion dolara sudske odštete. Budući ovo pravilo važi samo za Amerikance, psihijatri u SAD se nimalo ne ustručavaju da sa daljine dijagnostikuju ličnosti poput Radovana Karadžića ili Sadama Huseina. Donalda Trampa se, međutim, klone.

Lj. S.