Da se ne ponovi 2014.

Poslednjih dana maja 2014, neposredno posle užasnih poplava koje su do granica izdržljivosti ugrozile Srbiju, na ovom istom mestu sam objavio tekst „Mentalna demobilizacija”. Ne volim da citiram sebe, to je na granici pristojnosti, ali ovog puta nemam drugog izbora. Ponoviću deo teksta, ovih dana kada nas ponovo ugrožavaju poplave, za koje se nadam da će utihnuti i da će, po obimu i šteti, biti neuporedivo blaže nego one pre dve godine.

U tom tekstu, između ostalog, piše: „Svi u ovoj zemlji moraju da shvate da se iz ove traume ne može izaći istim starim metodima, da ništa nije isto kao pre 10 dana, da ona solidarnost koja je bila zadivljujuća posle nekoliko dana prerasta u preteću bombu ako se iz toga ne izađe racionalnom i za društvo korisnom ’demobilizacijom’. Namerno kažem demobilizacijom. Situacija jeste slična izlasku iz rata. Dobrovoljci se danas osećaju, ne bez razloga, kao neko ko je spasao zemlju. Ako ne vide da to neko poštuje, da je spreman da uspostavi sistem, da upotrebi svu tu energiju, volju, znanje koje su pokazali ljudi u po život rizičnim situacijama – ko zna u šta će se taj bes i novodobijeno samopouzdanje pretvoriti.

A nervira me što znam da je to moguće iskoristiti i za nešto dobro. Ovo pametna zajednica mora da iskoristi kao odlično testiranje ljudskih resursa. Da iskoristi činjenicu da nismo mogli da priđemo Sava centru, Areni i nasipima onih dana, da su se ljudi tu uglavnom ponašali vrlo odgovorno. Da su skakali u vodu bez reči, želeći da pomognu. Da sam u Hali sportova video 500 klinaca koji savršeno rade... Društvu se mora obezbediti red, ali mu se mora omogućiti i da diše. Inače je svejedno da li će se ugušiti od vode, u metežu ili pod pritiskom.”

Šta se desilo i promenilo za nepune dve godine? Neću ulaziti u to da li smo zakrpili sve rupe u sistemu odbrane od poplava, da li su svi uradili svoj posao, zašto je to tako... Kao i pre dve godine, to pitanje je vrlo komplikovano. Srbija je zemlja koja teško uspostavlja sistem u bilo čemu. I kada donesete odluku da nešto trajno rešite, u međuvremenu vas niži ešeloni birokratije ubiju u pojam, stalno vam govore da će svi biti u redu... i nikada se ništa trajno ne reši.

Meni je, međutim, mnogo važnije u kakvom duhu, mentalnom „stanju nacije”, dočekujemo novu elementarnu nepogodu? Da li smo smirili društvo, da li smo danas sposobni da, koliko god je to moguće, mirno izađemo na kraj s potencijalnom katastrofom?

Nažalost, skoro sam potpuno uveren da nismo. Usput, ove nove poplave padaju i u politički naelektrisano vreme. Raspisani su izbori, dramatično je velika neravnoteža na političkoj sceni, skoro da se izvesno zna globalni ishod izbora. A istovremeno, ljudi su preumorni i nervozni. Ne treba nam tempirana bomba.

Pogledao sam prve reakcije nakon što su poplave počele. Ponovo mi se učinilo da ćemo ući u besmisleni rat, paniku, nervozu, stalno nadgornjavanje. Ne znam kako ćemo ove godine, još u izbornoj kampanji, izbeći da se ne otrujemo ratovima na društvenim mrežama, glasinama, snimcima u kojima jedni dokazuju da sistem ne radi, a drugi da je „sve pod konac”.

U ove dve godine svi smo mogli više da učinimo da nam se ovo ne ponovi. I ponavljam, tu ne mislim samo na javna preduzeća, lokalne samouprave i druge institucije koje treba da se staraju da se Srbija ne zatrese od straha čim stignu proleće i kiše.

Govorim o atmosferi u društvu. Nismo adekvatno nagradili one koji su se prošli put žrtvovali. Kao obični ljudi, građanke i građani, kao privatnici koji su pomagali u tim strašnim danima, kao mladi koji su u proleće 2014. pokazali da su nepošteni stariji koji im stalno prigovaraju da su lenji, da ništa ne znaju... pa čak i da ne vole dovoljno svoju zemlju.

Da li će ti isti ljudi i sada požrtvovano pomagati ako krene po zlu? Siguran sam da hoće. Da li ih još više nervira što, dok to rade, imaju utisak da se to ne ceni dovoljno i da ne može sve uvek da počiva na dobroj volji i entuzijazmu? Hoće, nemojte imati sumnju u to. Poslušajte šta ljudi oko vas govore. Ne morate ići na društvene mreže ako mislite (često s pravom) da tamo ljudi preteruju ili da nešto govore zato što imaju političke ciljeve.

Još nije kasno da sprečimo neku veliku štetu. Za to je važno da svi budu odgovorni i ozbiljni. Nemojte da sitničarite, iako je izborna kampanja. Odajte priznanje svakome ko je dobronameran i pomaže. Ne preterujte sa stranačkim aktivizmom. Ne dajte da napadaju ili da brane aktivisti koji su na granici histerije i žele da se dokažu. Omogućite društvu da diše, bez obzira na to da li ste vlast ili opozicija. Budite autoriteti.

Direktor Trust Market Research