Da li se na mala vrata uvodi hrvatski entitet

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Da li se dogovara formiranje trećeg, hrvatskog, entiteta u BiH bilo je nešto što je, čini se, najviše zanimalo medije u Zagrebu i Sarajevu, nakon završetka sastanka članova Predsedništva BiH i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Iako su obe strane negirale da je tokom susreta otvarana i ta tema, njihove protokolarne izjave da će Hrvatska podržati BiH na putu ka članstvu u EU i da će tražiti punu ravnopravnost Hrvata u Federaciji BiH, više su potvrdile nego demantovale pisanje zagrebačke štampe o tome da je to srž budućih odnosa dveju zemalja.

„Nije bilo reči niti da neko hoće niti da neće treći entitet”, kazao je član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda Dragan Čović, dok je Grabar Kitarović na novinarsko pitanje o uvođenju novog entiteta kazala da se Hrvatska neće mešati u unutrašnja pitanja BiH, iako je zainteresovana za sudbinu Hrvata u BiH.

Rešenje takozvanog hrvatskog pitanja u BiH i stvaranje trećeg entiteta među hrvatskim predstavnicima u BiH aktuelno je još od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova tema iznova je dospela u žižu javnosti posetom Zagrebu članova Predsedništva BiH i pisanjem medija da bi Hrvatska za jaču podršku BiH na putu evroitegracija tražila jačanje pozicije Hrvata u Federaciji BiH. Upravo u tom osnaživanju položaja hrvatskog naroda mnogi, a naročito opozicija u Sarajevu, vide neformalno uvođenje trećeg entiteta.

Iako su čelnici vodeće bošnjačke stranke SDA i HDZ BiH to više puta negirali, ranija izjava Bakira Izetbegovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, da će hrvatsko pitanje biti rešeno u prvoj polovini ove godine, kao i zakonske izmene o kojima se u medijima već duže vreme govori, ipak, ukazuju na to da treći entitet nije samo prazna priča. Na to upućuju pre svega promene izbornih zakona, posebno one koje se odnose na Mostar, zatim moguće spajanje kantona po nacionalnoj liniji i predlog o uvođenju programa javnog RTV servisa na hrvatskom jeziku. Protiveći se ovim izmenama, opozicija ocenjuje da su one zapravo cena koju Izetbegovićeva SDA mora da plati da bi sačuvao koalicionog partnera na federalnom i centralnom nivou – Čovićev HDZ. Lider Socijaldemokratske partije i bivši federalni premijer Nermin Nikšić kazao je nedavno za televiziju N1 da nema dilemu da je trenutno na delu priprema za konačnu podelu BiH na tri dela i da će se to videti već na izbornom zakonu za Mostar.

„Ako Mostar žele podeliti na dve opštine, to će biti matrica koja će se reflektovati. Ne mora se zvati treći entitet ako se sve priprema za podelu”, tvrdi Nikšić.

I Željko Komšić, vođa opozicionog Demokratskog fronta, takođe optužuje Izetbegovića i Čovića da tajno rade na stvaranju trećeg entiteta.

Poslednje što je podgrejalo ovakve sumnje jeste prednacrt zakona o javnom RTV sistemu BiH u kojem je predviđeno uvođenje programa na hrvatskom, odnosno da u okviru javnog servisa deluju tri nacionalna emitera – na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku. Na ovakvom rešenju predstavnici Hrvata u BiH insistiraju već godinama uz objašnjenje da krajevi u kojima su Hrvati većina nisu dovoljno jezički, nacionalno i tematski zastupljeni na postojećim programima javnih servisa. U tome ih sada podržavaju i pojedini hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu. Međutim, iako je ovaj predlog još daleko od usvajanja, rukovodstva dva entitetska javna servisa RTRS-a i FTV-a, već su ga odbacili kao „antievropski, nedemokratski i finansijski neizvodiv”.

Ideja o uvođenju na mala vrata hrvatskog entiteta prepoznata je i u predlogu Izetbegovića i Čovića o spajanju kantona uz obrazloženje da se time smanjuje birokratski aparat i ostvaruje velika ušteda. Reč je o takvom preuređenju FBiH prema kojem bi umesto sadašnjih deset kantona, bila formirana tri ili četiri.

„SDA je spremna razgovarati o racionalizaciji strukture Federacije BiH, ali nikada o stvaranju novih entiteta. I ova dva su nam previše. Ali previše je i deset kantona sa deset ustava, sa tri stotine skupštinskih poslanika i preko sto ministara”, izjavio je Izetbegović u jednom intervjuu i dodao da bi se to moglo ostvariti tek posle izbora 2018. godine. Protivnici tvrde da bi time bili napravljeni etnički čisti „megakantoni”, što bi dovelo do novih iseljavanja stanovništva i obesmislilo postojanje političkih partija građanske orijentacije.

Prvi test na kojem će bošnjački i hrvatski političari moći da pokažu da li praktično idu u pravcu uvođenja trećeg entiteta jeste političko uređenje Mostara, odnosno izmene izbornog zakona kako bi se na jesen u tom gradu održali lokalni izbori. Građani Mostara nisu mogli da biraju lokalnu vlast još od 2008. jer je ustavni sud BiH pre šest godina proglasio neustavnim tadašnju podelu na izborne jedinice, a dve najjače stranke u tom gradu, SDA i HDZ, nisu ni do danas uspele da se dogovore o novim izbornim pravilima.

Predstavnici Republike Srpske nisu se dosad mnogo mešali u priču o trećem entitetu smatrajući da je to pitanje odnosa u Federaciji i da ne sme da ugrozi granice postojećih entiteta. Predsednik RS Milorad Dodik svojevremeno je izjavio da „ne postoji problem da RS podrži treći entitet, ali na području Federacije”. Težnju Hrvata za trećim entitetom on je ocenio kao prirodnu.