Da li se Merkelova bolje cenka od Turaka

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Kada prosečni Nemac dođe u Kapali čaršiju, uvek je uveren da će ipak uspeti da jeftino prođe i povoljno kupi neki suvenir od kože ili keramike. Ali, taman kada misli da je sklopio posao, slatkorečivi turski prodavac mu kaže da batale taj dogovor jer on ima „ponudu koja je mnogo bolja i ne može da se odbije”. Pa opet krene cenkanje, posle kojeg Nemac, „zbog samo za njega datog popusta”, odlazi da se šeta Istanbulom znatno ispražnjenijeg novčanika i sa bar tri artikla više nego što je planirao da kupi. Ova uobičajeno scena na najpoznatijem istanbulskom bazaru mogla bi da bude poprilično tačan opis toga kako su se prošlog ponedeljka u Briselu odvijali pregovori između Evropske unije i Turske.

Kako navode diplomatski izvori u Briselu, evropske diplomate su očekivale da će se turski premijer Ahmet Davutoglu na samitu cenkati i tražiti još novca za primenu prošlog novembra napravljenog akcionog plana za smanjenje priliva izbeglica u Evropu, ali niko nije očekivao da će ih naterati da praktično odbace dogovoreno i ponovo pregovaraju. U stilu iskusnog trgovca sa Kapali čaršije, Davatoglu je liderima EU ponudio više nego što su očekivali, ali ih je naterao i da oni njemu obećaju više nego što su planirali.

„Postojala je potreba za krupnim odlukama. I mi smo doneli neke temeljne predloge”, rekao je Davutoglu posle petnaestočasovnih pregovora sa liderima EU, kojima je u zamenu za dodatne tri milijarde evra pomoći i ranije uvođenje bezviznog režima za državljane Turske koji putuju u EU, neočekivano ponudio da Turska preuzme sve migrante koji sa turske teritorije nelegalno dospeju na neko od grčkih ostrva, a da EU prihvati po jednog sirijskog izbeglicu iz kampova u Turskoj za svakog Sirijca kojeg Turska prihvati iz Grčke. Većina je bila iznenađena ovom ponudom. Većina, ali ne i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Iako je kasnije na konferenciji za novinare insistirala da je prihvaćeni plan „u potpunosti turski predlog”, diplomatski izvori navode da je kancelarka za plan znala dan pre samita, te da je on najverovatnije plod njenog cenkanja sa Davatogluom, u čemu je učestvovao i holandski premijer Mark Rute, čija zemlja trenutno predsedava EU. O rezultatu pregovora francuski predsednik Fransoa Oland saznao je tek u ponedeljak ujutru na bilateralnom sastanku sa Merkelovom, dok je ubedljiva većina lidera EU sve do ručka sa Davutogluom bila ubeđena da će raspravljati o primeni starog akcionog plana.

Odlučna da postigne bilo kakav dogovor, koji bi pred pokrajinske izbore 13. marta u tri nemačke pokrajine predstavila kao dokaz da nije izneverila birače svoje CDU, Merkelova je uspela da dobije od ostalih lidera EU „politički podršku” za dogovor o čijem načinu primene će se tek raspravljati na sledećem samitu EU 17. i 18. marta. Čak su i lideri zemalja koji ne žele uopšte da primaju izbeglice, poput britanskog premijera Dejvida Kamerona i poljske premijerke Beate Šidlo, pohvalili sporazum. Prema rečima Merkelove, ni mađarski premijer Viktor Orban kada je iznosio svoje zamerke nije pominjao veto, iako je njegov portparol tvrdio da je Budimpešta stavila veto na raspoređivanje sirijskih izbeglica u EU.

Ona je uspela i da je generalni sekretar Ban Ki Mun u Berlinu nazove „istinskim glasom morala”, koji je nastojao da stavi fokus na „zaštitu svake pojedinačne osobe”, dok su ostali političari „krenuli lakšim putem”. Ban joj je na izvestan način pomogao i u izbornoj kampanji jer je istakao da „ekstremno desničarske i nacionalističke političke partije pogoršavaju situaciju u kojoj treba da tražimo rešenja, harmonična rešenja zasnovana na uzajamnoj odgovornosti”.

To sve prija ušima njenih dosadašnjih birača, koji su delom krenuli da se okreću krajnjim desničarima. Prija im i kada čuju saopštenje nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova da je u februaru u Nemačkoj registrovano oko 61.000 tražilaca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na januarskih 91.000. Ministarstvo se, doduše, nije „pohvalilo” da je to smanjenje rezultat toga da su Austrija, Makedonija i ostale zemlje na balkanskoj izbegličkoj ruti uvele ograničenja za ulazak izbeglica, što je potez kojem se Berlin protivio.

Dogovor sa Ankarom doneo je kritike levo orijentisanih medija i međunarodnih stručnjaka, ali to ne brine toliko kancelarku jer ona sada naprasno ponovo dobija podršku konzervativne nemačke štampe, koju čitaju glasači CDU. Tako „Frankfurter algemajne cajtung” brani Merkelovu od kritika i ističe da su dogovori sa Turskom presudni, uprkos tome što je turska vlada slomila kičmu kritičke štampe, preuzevši kontrolu nad opozicionim listom „Zaman”.

„Turska je ključni partner, ne zato što bez greške poštuje ljudska prava već jednostavno zbog svog geografskog položaja i geopolitičkog značaja. Naravno, to ne znači da moramo da dozvolimo da budemo ucenjeni od turskog vođstva, koje nastoji da sve gurne pod tepih realpolitike”, ističe komentator ovog lista, dodajući da u po ovom pitanju EU i dalje ima značajnu moć. „Da li će Turska postati članica EU je, nasuprot tome, još je nejasno i u rukama predsednika Erdogana, koji se sistematski odaljava od osnovnih vrednosti EU. Niko to ne ignoriše. Ali optužbe da je pregovaranje sa Erdoganom o izbegličkoj politici jednako izdaji naših sopstvenih vrednosti nema veze sa realnošću ili sa najboljim interesima Evrope.”

Budući da ima šta da predstavi kao uspeh, ne čudi što Merkelova uverava da stvari idu u dobrom pravcu i da će biti smanjen priliv izbeglica: „Ko god dođe ilegalno, neće biti među onima koji će moći da uđu u Evropu, bar ne među prvima, nego će morati da stanu na kraj reda.”

Merkelova je još jednom dokazala da je, pod pritiskom nemačke javnosti i odbijanja ostalih lidera EU da je slede, promenila svoju politiku. Samo to ne želi javno da prizna. A što se tiče cenkanja sa Turcima, ona takođe zna da EU ne može Turcima da obeća brzi ulazak u EU, te da, kada prestane rat u Siriji, uvek može da se vrati politici uslovljavanja Ankare. Ne čudi stoga što na pitanje da li se i dalje protivi članstvu Turske u EU, Merkelova kaže da to „nije danas na dnevnom redu” i da je strateška saradnja sa Ankarom od vitalnog geopolitičkog interesa za Evropu. Očigledno zasad i od vitalnog interesa za uspeh njene stranke.