Pljuvanje udalj

Na reklamnom panelu iza leđa učesnika tek okončanog Biznis foruma na Kopaoniku vidno su bile istaknute i firme sponzora ili kompanija koje su na neki način pomogle održavanje „Srpskog Davosa”. Među njima bilo je i javnih preduzeća. Ta činjenica, međutim, nikome, ni organizatorima, ni ministrima, pa ni premijeru Vučiću nije zasmetala. Možda njemu i jeste, ali se tim povodom nije javno oglasio.

Ali mu je zato „čašu prelila” kap zvana kupovina dva „audija” zbog kojih je bez pardona smenio prvog čoveka Elektroprivrede Srbije Aleksandra Obradovića. Između ta dva slučaja se, istina, ne može staviti znak jednakosti, ali nameće se pitanje – gde počinje, a gde prestaje menadžerska sloboda čelnih ljudi u javnim preduzećima.

Obradović se, sudeći po mnogim medijskim izveštajima, gotovo inatio sa vlašću i merilima dobrog ukusa osiromašenih potrošača, jer je širokom rukom plaćao mnoge znane i neznane projekte, ali niko mu iz vrha vlasti nije zamerio što, recimo, sponzoriše pojedine reprezentativne selekcije ili klubove.

Na prekjučerašnjoj utakmici naše ženske rukometne reprezentacije protiv Češke naše devojke su nosile dresove sa EPS-ovom reklamom na grudima.

Reklame, pojedinih firmi, poput „Telekoma”, nosili su mnogi sportski, pa i profesionalni klubovi – fudbalski i košarkaški. O takvim i sličnim sponzorstvima ili pomoći nije se libio da javno govori ni sam premijer Vučić navodeći u dinar koliko su „Partizan” i „Crvena zvezda” dobili. Reč je o milionskim iznosima. U evrima, dabome.

Pojedinim državnim preduzećima, poput JAT-a ili „Dunav osiguranja” svojevremeno, ni tanko poslovanje i gubici nisu bili ubedljiv razlog da uskrate finansijsku podršku, recimo, fudbalskom klubu „Partizan” za učešće u Ligi šampiona.

Da li su tadašnji, ali i sadašnji direktori javnih i državnih preduzeća, donosili samostalno odluke o takvim davanjima ili je bilo, možda, i prećutne saglasnosti s vrha vlasti? Na drugoj strani, u odbranu javnih preduzeća treba reći da bi mnogi naši najuspešniji sportisti, poput vaterpolista, možda nestali sa sportske scene bez pomoći, sponzorstva ili novca iz budžeta države ili velikih javnih preduzeća.

O ovim i sličnim dilemama biće još oštrih polemika. Izveštači sa Kopaonika izveštavali su ovih dana da su među najmnogobrojnijim učesnicima na Forumu bili upravo čelni ljudi iz javnih i državnih preduzeća. Valjda da bi čuli šta im se to u strukturnim reformama sprema.

Suština, međutim nije u tome, već u nečemu što se zove – korporativizacija tih preduzeća i eliminacija države iz sfere odlučivanja u njima. Država može da bude njihov većinski vlasnik, kao što je to u Nemačkoj, recimo, sa jasno definisanim zadacima i tržišnim pravilima za upravu i menadžment, ali ne može da donosi odluke da li će neko kupiti novi auto ili da sponzoriše prvenstvo u pljuvanju udalj.