Više od milion birača van Srbije

11. 03. 2016. 18:05

Višak birača u Jedinstvenom biračkom spisku koje je nadležno ministarstvo objavilo u ponedeljak, navodeći da ih ima 7.000.095 upisanih, jesu građani registrovani na Kosovu i Metohiji, saglasili su se ministarka Kori Udovički i predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Dejan Đurđević posle nekoliko dana nedoumica o broju birača koji će izaći na ove izbore. Ovaj spisak je preksinoć korigovan i trenutno je registrovano 6.734.802 birača na spiskovima za biračka mesta koja su bila otvorena i 2014. godine. To je za 31.196 birača manje nego te godine, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Kako se glasa na KiM

Kada je reč o izborima na Kosovu i Metohiji, Dejan Đurđević je podsetio da je RIK doneo uputstvo za sprovođenje izbora na toj teritoriji koja sledi istu metodologiju kao i tokom izbora 2012. i 2014. „Zbog bezbednosnih razloga izbori na KiM moraju da se sprovode uz tehničku asistenciju OEBS-a, koji još 2012. i 2014. ima svoje uslove pod kojima pruža tu asistenciju”, rekao je Đurđević Tanjugu.On je objasnio da je osnovna razlika u odnosu na izbore koji se sprovode na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine u tome što birački odbori imaju tri člana koji, posle glasanja u 20 sati, ne utvrđuju rezultate, već pečate kutije. „Uz pratnju OEBS-a cela glasačka kutija, sa izvodom iz biračkog spiska i neupotrebljenim glasačkim listićima, transportuje se u dva prihvatna centra, koji će biti u Raškoj i Vranju. Tamo će članovi biračkog odbora sa članovima radnih tela za KiM skinuti pečat i utvrditi rezultate”, rekao je Đurđević.

Objašnjenje RIK-a i resornog ministarstva kako je moguće da je za dve godine biračko telo uvećano za 234.097 birača, u zemlji koju svake godine napusti 30.000 ljudi i u kojoj godišnje umre barem 35.000 ljudi više nego što se rodi, tražilo je više političkih partija a juče i „Pokret za preokret“ Janka Veselinovića.

Kako je u izjavi Tanjugu objasnila ministarka Udovički, veći broj koji se pojavio na sajtu njenog ministarstva predstavlja ukupan broj imena koja se danas nalaze u bazi, uključujući i biračka mesta na KiM, gde se izbori ne sprovode od 1999. Ona je poručila da se ti spiskovi i imena ne diraju i da za njih neće biti štampani izvodi.

S njom se saglasio i predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević, koji je dodao da je potrebno voditi računa da se od 1999. u pojedinim opštinama Kosova i Metohije, poput Đakovice, Glogovca, Suve reke, Uroševca, ne sprovode izbori iz bezbednosnih razloga.

„Prema pravilima RIK-a, birači koji su upisani na spisak na teritoriji tih opština ne ulaze u ukupan broj birača. Ta razlika od 260.000 do 270.000 birača posledica je toga što službenik Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, prilikom objavljivanja informacije na sajtu, nije vodio računa o odredbi uputstva za sprovođenje izbora”, rekao je Đurđević.

I broj od oko 6,7 miliona birača je, međutim, diskutabilan, ističu istraživači javnog mnjenja, jer svi ti ljudi nisu u Srbiji. Na to godinama podsećaju istraživači Cesida, recimo, kada se govori o izlaznosti na neke izbore.

Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga, za „Politiku” objašnjava da je od 6,7 miliona upisanih birača, između 1,1 i 1,3 (pa možda i više) miliona – van zemlje. Oni mogu da glasaju samo kad su u Srbiji, što znači da postoji najviše 5,7 miliona raspoloživih birača, a Bogosavljevićeva je procena da je u pitanju 5,3 miliona birača. To znači da je izlaznost od 3,5 do četiri miliona vrlo dobar odziv, ističe on.

Podsetimo, na prvim višestranačkim izborima 1990. godine bilo je 7.044.797 upisanih birača, a i izlaznost je tada bila najveća. Broj izašlih birača je, prema zvaničnim podacima, s vremenom uglavnom opadao.

Jedinstveni birački spisak vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dok deo biračkog spiska za područje jedinice lokalne samouprave ažurira opštinska, odnosno gradska uprava kao povereni posao. Ažuriranje dela biračkog spiska za područje jedinice lokalne samouprave od strane opštinske, odnosno gradske uprave obuhvata: upis, brisanje, izmene, dopune ili ispravke po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, o čemu se donosi odgovarajuće rešenje.

Ali i posle petooktobarskih promena, automatizacije i redovnog ažuriranja, pa i tvrdnji stručnjaka da su mogućnosti zloupotrebe praktično nikakve, birački spisak je pod senkom sumnje uoči svakih izbora. Pre ove greške Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Liberalno-demokratska partija je osumnjičila vlasti da se manipuliše spiskom birača u Priboju, jer je u zvanični birački spisak upisano 28.628 građana Priboja sa pravom glasa, dok, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u ovoj opštini na Limu žive 27.133 osobe.

U nadležnom ministarstvu su tada za naš list rekli da je moguće da je popis „faktičko stanje”, dok se na biračkom spisku nalaze svi oni koji imaju pravo da izađu na birališta. Tada su objašnjavali da je moguće i da je do ovog „raskoraka” u Priboju došlo jer umrla lica još nisu prošla kroz matične knjige, pa promena nije stigla do MUP-a.

Svaki dan se brišu i dodaju

Objašnjavajući eventualne promene u broju potencijalnih glasača, Kori Udovički je juče podsetila da se svakog dana birači upisani u spisak brišu i dodaju shodno tome da li ima duplikata, da li su neki građani preminuli, da li su novi napunili 18 godina...„Kada bi se sutra zaključio birački spisak, bilo bi oko 30.000 manje birača na tom spisku nego 2014, baš zato što, nažalost, više odlazi i umire nego što puni 18 godina”, istakla je Kori Udovički.

Iz pribojskog LDP-a su tada naveli i da veliki broj građana iz opštine Rudo (BiH) ima pravo glasa u opštini Priboj i da to svoje pravo redovno koriste i izlaze kako na lokalne, tako i na parlamentarne izbore u Priboju.

To je, čini se, slučaj i u nekim drugim pograničnim mestima. Prilikom prošlogodišnjih vanrednih lokalnih izbora u Medveđi takođe je bilo registrovano više birača nego stanovnika – i to 3.000 više. Prema rezultatima izbora i slici na terenu na dan glasanja, ustanovljeno je, recimo, da je oko 900 Albanaca stiglo sa teritorije KiM i (u skladu sa zakonom, jer su prijavljeni u opštini Medveđa) glasalo.

Tada je Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, za „Večernje novosti” izjavio da „nelogičnosti” ne znače da je netačna lista glasača: „Izborni spiskovi su tehnički ispravni i ne bi bilo dobro da je na njima mnogo manje ljudi nego što ih je evidentirano na popisu. Jednostavno je objašnjenje: oko milion i po naših građana živi u inostranstvu i oni nisu popisani, ali su zato njihova imena u biračkom spisku.”

Vuković smatra da bi ipak trebalo da se napravi rez, pa da državljanstvo ne bude jedini osnov za sticanje biračkog prava, već da uslov bude i to da glasač zaista živi na teritoriji naše zemlje.

RIK je juče saopštio da, u skladu sa Uputstvom za sprovođenje izbora raspisanih za 24. april, ukupan broj birača objavljuje upravo Republička izborna komisija, i to najkasnije 10. aprila.