Novi život Novog Brda

Omogućiti savremenom čoveku da doživi prošlost, kroz uređene ostatke spomeničkog nasleđa, jeste ono ka čemu se teži na arheološkom lokalitetu Novo Brdo, koje se nalazi 20 kilometara od Prištine i 23 od Gračanice. Svojevremeno je Novo Brdo, pretežno srpska opština sa mešovitim stanovništvom, pokrenulo inicijativu da se lokalitet uredi i otvori za turiste. Predlog je ušao u program EU za finansiranje, a preko Uneska su obezbeđena sredstva u vrednosti između milion i po i dva miliona dolara, kako saznajemo od arheologa dr Marka Popovića, rukovodioca istraživačkih radova na ovom lokalitetu.

Prva faza radova započela je sredinom prošle godine, u novembru je sve privremeno prekinuto zbog vremenskih uslova, a biće okončana sredinom ove godine. Do kakvih otkrića se došlo za „Politiku” dr Marko Popović kaže:

– Rezultati istraživačkih radova su prevazišli sva očekivanja na lokalitetu Novo Brdo. U Citadeli su otkrivena tri velika stambena objekta, a u središtu se nalaze crkva sa dograđenom pripratom i dve cisterne sa filter bunarima. Tu se nalazi i izuzetan objekat –toplo kupatilo koje je korišćeno kao savremena sauna. Ugrađeno je između jedne od građevina i crkve i imalo je malu četvrtastu prostoriju i sistem zagrevanja sa podnim grejanjem. To je objekat po našoj hronologiji podignut na prelazu iz 14. u 15. vek i najmlađi je na ovom potezu. Sada je potpuno dokazano da je Citadela Novog Brda podignuta u prvoj polovini 14. veka kao i svi ostali objekti u njoj. Raspored objekata pokazuje da je Citadela bila rezidencijalnog karaktera, što ukazuje da je tu bilo sedište vojvode koga je postavljao srpski vladar.

Da dodamo da je Novo Brdo bilo važan privredni centar u 14. veku, posebno rudarski, i da je iz novobrdskih rudnika srpski vladar dobijao velike količine srebra, monetarnog srebra, od koga je kovan srpski srednjovekovni novac.

Naš sagovornik otkriva da je već je u doba Cara Dušana u Novom Brdu radila kovnica novca, u doba kneza Lazara na novcu piše „Moneta Monte Nuovo”, dakle piše da je novac tu kovan.

– To je važno jer je novobrdsko srebro bilo izuzetno cenjeno i izvozilo se najviše u Italiju. Bila je to posebna vrsta srebra koje se nazivalo glamsko srebro i imalo je u sebi određeni procenat zlata. Produkcija tih rudnika je bila ogromna, prihod države takođe, što je i bio razlog za podizanje Citadele koja je važila za upravno središte. Kovnica je takođe bila u blizini, objašnjava Popović.

Ovaj arheolog navodi da se još 1989. ukazivalo na potrebu istraživanja ovog lokaliteta, ali je posle toga sve krenulo naopako u našoj zemlji, a i usledilo je bombardovanje 1999. godine. Zaposleni u Arheološkom institutu u Beogradu su smatrali da više nikada istraživači neće moći da dođu do ovog lokaliteta. Ipak, čuda se događaju pa su 2014. urađena preliminarna istraživanja na Novom Brdu, sa ciljem izrade projekta koji je radio „Omega projekt” iz Dubrovnika. Na bazi te dokumentacije prošle godine u proleće raspisan je međunarodni tender za izvođenje radova, na kom je učestvovalo sedam firmi, a posao je dobila beogradska firma „Koto”. Za realizaciju ovog projekta angažovana je pored Popovića, arhitekta Gordana Simić, kao rukovodilac restauratorsko-konzervatorskih radova. Po njihovoj proceni biće potrebne još tri ili četiri etape do konačnog završetka posla.

Cilj projekta u celini, koji finansira Unesko, jeste da se otkopaju, istraže, konzerviraju i prezentuju ostaci fortifikacija Novog Brda. Isključivo su fortifikacije cilj, a ne arheološka istraživanja. S jedne strane, tu su Citadela i takozvani Donji grad, veći prostor obuhvaćen bedemima gde se nalazio branjeni deo gradskog naselja. Cilj je prevashodno obnova bedema, jer su u veoma ruševnom stanju i zasuti su ogromnom količinom šuta i kamena, saznajemo od našeg sagovornika.

– Novo Brdo je rušilo vreme, a ne ljudi i sav taj obrušeni materijal je ostao na licu mesta. U prvoj fazi je bilo predviđeno da se uradi Citadela, što će biti završeno ovog leta, a ostalim fazama biće obuhvaćeni bedemi velikog grada, Donjeg grada, koji je 180 metara dugačak i širok oko 60, za razliku od Citadele koja je relativno malih dimenzija oko 45 puta 25 metara. Hronologija je sada sasvim jasna. Grad se zasnivao krajem 13. veka kada počinje eksploatacija rudnika, sredinom prve polovine 14. veka se fortificira ne samo Citadela već se grade i bedemi okolo. Do sredine 14. veka imamo sve fortifikacije, navodi Popović.

Novo Brdo je počelo da propada posle prve turske opsade 1441, ali je brzo vraćeno Srbima. Ipak 1455. Turci su ponovo osvojili Novo Brdo i Citadela je tada ostala opustošena, jer sila u ekspanziji ne traži utvrđenje. Novo Brdo je tokom 16. veka imalo slabije rezultate rudarenja i već u 17. veku grad se raselio. Danas na Novom Brdu postoji pet kuća sa starim porodicama turskog porekla.

– Na Novom Brdu nikakvih neovlašćenih kopanja nije bilo, narod je vrlo svestan šta je lokalitet i imaju pozitivan odnos prema ostacima. Tokom istraživanja nikakvih problema nije bilo, ostvaren je odličan kontakt sa kosovskom arheološkom službom gde rade naše kolege Albanci još iz vremena Jugoslavije. Sve je proteklo bez ijednog incidenta, kaže dr Marko Popović.