Kada je o vodi reč – mi smo đaci ponavljači

Sve češće nas „iznenađuju” poplave, suše, suve slavine i reke sa uginulim ribama. To je zato što smo, kada je o vodi reč, đaci ponavljači. Evo samo nekoliko lekcija koje nikako da naučimo. Reke Srbije su izrazito bujične. Najveći deo ukupnog godišnjeg protoka (često i više od 60 odsto) otekne u kratkim bujičnim povodnjima (to smo videli i ovih dana), a zatim nastupe dugi malovodni periodi, kada su ugrožena izvorišta, korisnici voda, eko-sistemi. Jedini lek za takvo stanje jesu akumulacije, smisleno locirane, koje prihvataju i ublažavaju poplavne talase, a iz kojih se u malovodnim periodima ispušta voda prema potrebama i ljudi i eko-sistema. Tu lekciju u svetu znaju i sprovode je u život još od faraonskih vremena. Gotovo sve zemlje u Evropi su već izgradile akumulacije gde god su mogle, neke ih imaju i preko 1.000 (Španija), a grade se akumulacije i na planinskim potocima, u koje će se prepumpavati voda iz većih reka u dolinama, kako bi je imali kao stratešku rezervu za sušne periode.

Jedino se kod nas interesne grupe, nažalost podržavane i od medija, opiru čak stavljanju u funkciju i onih već sagrađenih. Valjevo je 2014. godine od velike katastrofe spasla akumulacija „Stubo-Rovni”, mada nije bila stavljena u funkciju (sama je prihvatila poplavni val Jablanice), ali to ne smeta interesnim grupama da o njoj i danas plasiraju besmislene pamflete.

Da je na vreme sagrađena akumulacija Svračkovo na Velikom Rzavu, bez koje se ne može obezbediti snabdevanje vodom svih naselja na pravcu Arilje – Požega – Čačak – Gornji Milanovac, ne bi ovih dana bila plavljena i uništavana naselja Arilje, Požega i ne bi bilo prekida u radu vitalno važnog regionalnog vodovoda „Rzav”.

Nađemo novac za obeštećenje poplavljenih, čak i onih koji su objektima neodgovorno ušli u područja koja ne mogu da se brane, a godinama nismo našli sredstva za ubrzano građenje tog za Srbiju vitalnog objekta, koji bi sagradila naša svetski renomirana „Hidrotehnika”. Dajući simbolično „na kašičicu” novac da se tako važni objekti grade i po 20 godina, samo pokazujemo koliko nismo naučili lekciju da poplave i probleme u snabdevanju vodom treba na vreme rešiti, a ne lečiti obeštećivanjem.

Ne poštuje se ni od davnina znan aksiom da država ne sme da dopusti gradnju stalnih objekata u tzv. vodnom zemljištu, u prostoru u kome nema mogućnosti odbrane od poplava. Zato sve nas koji znamo opasnosti koje sobom nosi zaposedanje vodoplavnih područja i izvorišta vodovoda brine novi Zakon o legalizaciji, koji je namerno ostavio i rečenicu koja omogućava da se „na mala vrata” i takvi objekti legalizuju. Brine nas i najavljena ideja o promeni Zakona o vodama, kojom bi se ukinula neophodna vodoprivredna akta (vodne saglasnosti za građenje), koje imaju sve države od pamtiveka.

Srbija nema ni stabilan izvor finansiranja vodoprivrede. O tome šta se dešava s tim novcem može da posvedoči „Politika” od 22. septembra 2011, kada je na udarnom mestu objavila tekst „Fond za vode spasao budžet”, u kome se kaže da su uzimanjem novca od vodoprivrede „obezbeđena sredstva za oktobarske povišice”.

Treba ovde pomenuti i nesposobnost države da zauzda „barone peska i šljunka”, koji vrtoglavo zarađuju neplanskim bagerovanjem divljajući po našim rekama, destabilizujući korita, uništavajući staništa vodenih eko-sistema.

I napokon jedan tipično naš adet – čekanje da nas se neko „odozgo” seti. Videli smo ovih dana da meštani tačno znaju gde su nasipi niski, gde su korita zasuta i gde preti izlivanje. Podsetio bih na ono što sam lično video u svetu kako to rade lokalne samouprave za „svoje” manje, ali opasne vodotoke. Zatraže od nadležne državne stručne službe da im napravi projekat regulacije i nadvišenja tog dela ranjivog nasipa, zatraže stručni nadzor, dobiju sredstva samo za materijalne troškove, pa zasuču rukave da u malovodnom periodu iz tih malih, tada gotovo suvih reka očiste istaložen nanos, a materijal ugrade u nasipe. I tako izbegnu suludost koja se samo nama dešava, da po blatu i kiši postavljamo džakove sa peskom.

Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije