Migranti u blatu

Iz ratnog pakla do „džungle” i blata, tako izgleda izbeglički put onih koji bežeći sa Bliskog istoka, Azije i Afrike, pokušavaju svoju sreću da pronađu u „evropskom raju”. Mnogi koji nisu imali sreće da se dokopaju Nemačke ili Švedske, čiji kampovi podsećaju na pristojne hotele u zemljama iz kojih su pobegli, završe pod šatorima na blatnjavim livadama.

Mogu samo da tuguju i da budu besni na Angelu Merkel koja je već udomila više od milion izbeglica, što ne želi da se ovaj broj višestruko uveća. Ali su svi zajedno zaglavljeni u Erdoganovom blatu – bez obzira na to da li se ono izliva na grčko-makedonskoj granici, ili u ilegalnom „džungla logoru” u francuskom Kaleu na obali Lamanša.

U Evropi su počeli da veruju u teorije po kojima turski predsednik odvrće i zavrće migrantsku slavinu po svom nahođenju. Mnogi na Zapadu su se sada ohrabrili da kažu da Erdogan čak i uživa u tome: tek pošto su shvatili da je Ankara duplirala ulog u izbegličkom ruletu, sa tri na šest milijardi evra u naredne dve godine.

Kada se Briselu zavrtelo u glavi zbog turskog krupijea koji neumorno vrti točak i niko više ne zna kada će njegov broj da bude izvučen, čak je i NATO odlučio da se umeša i pošalje brodove u patrolu Egejom, kako bi krpili grčke rupe kroz koje curi izbeglički talas.

To što je Obama ovih dana priznao da je svrgavanje Gadafija u Libiji bila greška, jer je on u dogovoru sa Berluskonijem sprečavao poplavu migranata za svega šest milijardi evra godišnje, ipak neće vratiti izbeglički talas unazad.

Istovremeno, takozvana balkanska ruta zvanično je zatvorena, ali za hiljade izbeglica to samo znači da tužne slike ljudi i dece zaglavljenih u blatu i na kiši, koje viđamo ovih dana, još zadugo neće postati ružna prošlost.

Konačno Srbija nije kriva za nešto na ovom belom svetu, jer svi znaju da je prudužetak izbegličke agonije posledica ciničnih dilova Merkelove i drugih evropskih lidera sa Erdoganom.

Mnogi se prave da ne vide da je Evropa svesno zažmurila na oba oka pred gušenjem medijskih i političkih sloboda u Turskoj, samo da ne bi ljutili nervoznog „gazdu sa Bosfora”, od koga očekuju spas. A on to vešto koristi i još podiže cenu svojih usluga, kao što je to nekada činio Gadafi. Valjda i sam veruje da drži bolje adute u rukama nego što ih je imao libijski pukovnik i jasno poručuje da ga od evropskih vrednosti najviše interesuju one koje se izražavaju sa devet i više nula.

Na žalost, Evropa je pred kapitulacijom, što se najbolje vidi iz medijskih izveštaja u kojima dojučerašnje „nesrećne izbeglice” ponovo nazivaju – ilegalnim migrantima. Ako se ovako nastavi, sve loše prognoze mogu se pokazati kao tačne. A to je onda najgora prognoza.