Više volimo da hranimo svoju nego tuđu vojsku
(Фото Анђелко Васиљевић)
Vest da je EU 15. februara ukinula većinu sankcija Belorusiji promakla je prilično nezapaženo. Poslednjih godina Minsku su sankcije nekoliko puta pooštravane i proširivane, a najžešće su nametnute u januaru 2011. godine, zbog toga što su opozicioni lideri pohapšeni tokom protesta kada je predsednik Aleksandar Lukašenko 2010. godine ponovo pobedio na izborima.
Iako je restrikcija oslobođeno 170 beloruskih zvaničnika, među kojima je i Lukašenko (kojima je bio zabranjen ulazak u EU i SAD), i tri preduzeća iz Belorusije, embargo na oružje i restriktivne mere protiv četiri osobe povezane s nestankom dvojice opozicionih aktivista produženi su za još 12 meseci.
Direktor analitičkog centra Ekom i član savetodavnog tela u administraciji predsednika Belorusije Sergej Musijenko je u razgovoru za „Politiku” podsetio da građani Belorusije žive već 20 godina pod režimom sankcija i da su se već navikli, tako da se ne raduju previše tom delimičnom ukidanju.
„Ipak je napravljen veliki korak i očekuje se da će se na redovnom skupu u aprilu sa EU i SAD videti šta dalje. Videli smo kako se sankcije lako uvode i kako se teško ukidaju. Meni je drago zbog mojih prijatelja, među kojima ima mnogo novinara kojima je bilo zabranjeno putovanje u EU i SAD na osnovu stava da nisu novinari nego propagandisti”, kaže Musijenko.
Čemu treba zahvaliti što je EU skinula te sankcije? Zapadni mediji su konstatovali da je predsednik Lukašenko tokom protekle godine učinio veće napore u poštovanju ljudskih prava.
Oni su morali to da urade, jer su se našli u ćorsokaku. Dakle, uradili su to kako bi sačuvali svoj obraz. Mi nismo ništa neobično uradili, niti smo prihvatili bilo kakve uslove.
Beloruski establišment često pominje Ukrajinu kao destabilizujući faktor za Belorusiju? Šta može da stigne iz Ukrajine?
Oružje, vojnici. Vi u Srbiji ste to i sami prošli: čoveka koji ima oružje i zna da ga koristi treba izolovati.
Lukašenko je 20. januara podneo predlog promene beloruske vojne doktrine, koja se nije menjala od 2001. godine.
Ona se još uvek ne primenjuje, iako je prihvaćena u parlamentu. To je naša reakcija na ukrajinsku provokaciju. Videli smo da postoje određene okolnosti koje treba da se izmene.
Zanimljivo je da Lukašenko nije naveo nijednu državu kao neprijatelja, nego opasnost od „hibridnog rata” i „obojene revolucije”. Šta to tačno znači?
Znači da država brzo reaguje na spoljne i unutrašnje izazove.
Da li je procenjeno da preti opasnost da se nekom obojenom revolucijom sruši Lukašenko?
Ta opasnost postoji već četvrt veka, otkako je Belorusija postala nezavisna država. Samo se metode menjaju. U Ukrajini su uspeli, međutim u Belorusiji još uvek nisu. Mi situaciju pratimo, analiziramo i reagujemo. Olakšavajuća okolnost je što, za razliku od drugih bivših sovjetskih država, mi bolje živimo. Mi ne zavisimo, poput Rusije i Kazahstana, od cene nafte i gasa. Imamo održiv razvoj.
Kog se hibridnog rata plašite?
Ne bojimo se ničega. Mi više volimo da hranimo svoju vojsku nego tuđu. Znamo kako je hraniti tuđu vojsku, bili smo pod okupacijom Nemačke, hranili Nemce, partizane, sebe i opet nije bilo gladi. Mi umemo i to da prevaziđemo. Uostalom, Jugoslavija to takođe pamti.
Znači poslednji diktator u Evropi više nije problem?
Nije, jer nije diktator. Kondoliza Rajs je Lukašenka nazvala poslednjim diktatorom u Evropi, ali se pokazalo da on to nije. Amerikanci su se, između ostalog, potrudili da pronađu bilo kakve skrivene pare, ali im nije pošlo za rukom. Njega ne možete da okrivite za korupcijske skandale
On je sam tu titulu pomalo se šaleći prošle godine velikodušno prepustio Putinu.
Oni su zapravo vežbali na nama uvođenje sankcija Rusiji.
Ako su vežbali na vama pa nisu uspeli, da li to znači da neće uspeti ni sa sankcijama protiv Rusije?
Da, ako Rusija bude reagovala kao i mi, ako bude razdvojila državne interese od interesa oligarha. Mi smo izbacili interese oligarha iz svog sistema.
Za Putina se kaže da je dostao uradio kako bi obuzdao oligarhe.
Ne primećuje se. Sistem je zasnovan na slobodi oligarha. Njihovi privatni interesi stoje iznad državnih.
Kako je vama u Belorusiji to uspelo.
Kod nas ih nije bilo. Šalu na stranu, ima ih, ali su daleko slabiji i ponašaju se primerenije: ne možete ih primetiti po autima koje voze ili obezbeđenju. Mi nemamo običaj da ističemo bogatstvo.