Za ili protiv kancelarke Angele Merkel

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – I kada su se 2011. održavali pokrajinski izbori u tri nemačke pokrajine – Baden Virtembergu, Rajnland Pfalcu i Saksoniji Anhalt – komentatori su govorili da je u pitanju test za kancelarku Angelu Merkel. Štaviše, to je i tada bio takozvani mali referendum o njenoj politici, jer u ove tri od ukupno 16 saveznih pokrajina glasa 20 odsto nemačkog biračkog tela. Ovog puta je priča o referendumu stavljena u kontekst podrške ili protivljenja njenoj politici „otvorenih vrata” za izbeglice.

Po ugledu na američke izbore za predsedničke kandidate, današnji dan je kolokvijalno u Nemačkoj nazvan „super nedelja”, uzimajući u obzir da će 12,6 miliona birača moći da bira svoje predstavnike na pokrajinskom i lokalnom nivou. I premda se analize medija i komentatora uglavnom svode na to da li će Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izgubiti podršku što bi, prema njihovom mišljenju, bio jasan znak birača da je Merkelova izgubila njihovo poverenje, situacija je znatno složenija.

S jedne strane, zaista je postupanje kancelarke u rešavanju izbegličke krize promenilo skor među partijama, pri čemu je tu najviše profitirala nova stranka Alternativa za Nemačku (AfD) tako što je zaigrala na kartu širenja straha među biračima od 1,1 milion izbeglica pristiglih prošle godine u Nemačku. Zbog toga istraživači javnog mnjenja predviđaju da bi antiizbeglička AfD u sve tri pokrajine mogla da osvoji u procentima dvocifrenu podršku birača, baš kao što je to prošle nedelje učinila na gradskim i opštinskim izborima u pokrajini Hesen.

S druge strane, u tri pokrajine u kojima se danas održavaju izbori po prilično su različite situacije po pitanju stranačke naklonosti, kao i šta će biti razlog pada podrške CDU.

AfD menja odnos snaga u Saksoniji Anhalt

U istočnoj pokrajini Saksoniji Anhalt, koja broji 2,3 miliona stanovnika, trenutno je na vlasti CDU u velikoj koaliciji, baš kao i na saveznom nivou, sa Socijaldemokratskom partijom (SPD), pri čemu u pokrajinskom parlamentu imaju bezmalo dve trećine poslanika. Demohrišćanski pokrajinski premijer Rajner Hazelof odavno spada u desniji deo CDU, ali iako ima mnogo zamerki na Merkelinu migracionu politiku, zarad moguće ponovne koalicije sa SPD-om u predizbornoj kampanji nije isticao svoje radikalnije stavove po pitanju prihvata izbeglica.

Međutim, on je na čelu pokrajine u kojoj je nezaposlenost 10,8 odsto što se smatra velikom nezaposlenošću za nemačke uslove. Na raspirivanju straha da će izbeglice uzeti poslove Nemcima te da država više novca daje izbeglicama nego nezaposlenim Nemcima, AfD je došla do toga da joj ankete previđaju osvajanje 19 odsto glasova, što je više nego SPD-u, a samo procenat manje od na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke tradicionalno jake Levice. CDU se predviđa da će i dalje imati najviše glasova – 29 odsto – ali da će joj uspeh AfD otežati formiranje vladajuće koalicije.

Uspon Julije Klekner u Rajnland Pfalcu

Nasuprot Saksoniji Anhalt, u Rajnland Pfalcu CDU nije na vlasti, već koalicija SPD-a i Zelenih. Međutim, Merkelina zamenica na čelu CDU, Julija Klekner predvodi listu u ovoj pokrajini i zasad uspeva da poveća podršku demohrišćanima, što joj daje šansu da posle 25 godina skine sa mesta premijera ove pokrajine kadar SPD-a. Prema prognozama, ovim dvema strankama se predviđa po oko 35 odsto glasova i sva je prilika da bi mogle da formiraju veliku koaliciju kao na saveznom nivou.

Ukoliko Kleknerovoj pođe za rukom da postane premijerka ove vinogradarske pokrajine, to bi značilo ogroman uspeh u njenoj političkoj karijeri ali i veliki ugled unutar stranke, što bi joj zaista povećalo šanse da, kako neki prognoziraju, ona bude naslednica Merkelove na mestu savezne kancelarke. U toku kampanje uspela je da dobije podršku mlađih birača, koji je zovu „naša Julija”, a bez ustezanja je pokretala temu izbeglica u Nemačkoj predlažući i rešenja koja nisu ona koja predlaže Merkelova. Njeno balansiranje između toga da zvuči kao kritičarka kancelarkine politike i toga da je javno podržava, prema svemu sudeći, mogući je i predizborni dogovor unutar CDU, budući da ju je u kampanji Merkelova svesrdno podržala, odajući utisak da su tačni komentari da se Kleknerova može smatrati duhovnom kćerkom kancelarke.

Zeleni zadržavaju Baden Virtemberg

Nasuprot Kleknerove, njen stranački kolega iz pokrajine Baden Virtemberg, Gvido Volf, teško da će se izboriti za mesto premijera i skinuti sa vlasti u Štutgartu, Vinfrida Krečmana, prvog i zasad jedinog pokrajinskog premijera iz redova Zelenih. Štaviše, prognoze kažu da CDU ne samo da neće kao dosad u pokrajinskom parlamentu imati 60 poslanika, a Zeleni samo 36, već da će sada Zeleni osvojiti više glasova od demohrišćana. Ankete ukazuju da CDU može da računa na oko 28,5 odsto glasova, a Zeleni na tridesetak, što je ogroman udar za CDU koja je decenijama bila na vlasti u ovoj jugozapadnoj pokrajini, koja važi za jednu od najbogatijih i ima najmanju stopu nezaposlenosti u Nemačkoj od samo četiri odsto.

„Ovi brojevi nas stvarno pogađaju”, rekao je Volf, ističući da je ovo „jedna od najtežih predizbornih kampanja” koju je stranka vodila.

Koliko im teško pada slaba popularnost najbolje svedoči to da je CDU bila na vlasti u Baden Virtembergu od 1953. do 2011, što je, kako ističe komentator „Špigla” Sebastijan Fišer, duže nego što je Fidel Kastro vladao Kubom. Baden Virtemberg je bio bastion demohrišćana, ali razlog za njihov gubitak podrške u ovoj pokrajini ne leži toliko u izbegličkoj politici, iako se prognozira da će AfD dobiti oko 12 odsto glasova. Njihov problem ovde Krečman, koji je pokazao da ume uspešno da vlada, a pri tom je sve radio da osvoji nekadašnje glasače CDU.

To su shvatili i u CDU pa je u pokušaju da spreči odliv glasača omladina ove stranke na plakatima građanima poručila da Krečman „govori sve kao Angela Merkel, ali radi drugačije”. I zaista on je u mnogome podržao kancelarkinu liberalnu migracionu politiku, ali se kao verujući katolik predstavio i kao neko ko je blizak konzervativnom biračkom telu.

Zapravo na činjenici da je Merkelova politike CDU pomerila u levo profitirao je, s jedne strane, AfD koji je od demohrišćana „oteo” krajnje desno orijentisane birače i članove, a s druge strane, Zeleni u Baden Virtembergu jer se Krečman predstavio da može da bude „onaj pravi CDU” koji je uspešno vladao ovom bogatom pokrajinom. Zbog toga u Baden Virtembergu CDU može da očekuje da u najboljem slučaju postane mlađi partner u koaliciji sa Zelenima i da onda narednih pet godina postepeno vraća svoj nekadašnji bastion podrške.