Novi slučajevi hepatitisa u Idomeniju

Od našeg dopisnika

Atina – Novi slučajevi hapatitisa „A” u kampu Idomeni na zatvorenoj grčko-makedonskoj granici gde je još uvek preko 12.000 migranata. Obolela deca prebačena su u bolnicu u Solunu, ali zbog dramatičnih i pre svega nehigijenskih uslova, postoji realna opasnost da se bolest vrlo brzo proširi među uglavnom nevakcinisanim mališanima.

Lekari koji dežuraju u kampu upozoravaju da je, s obzirom na nedostatak toaleta, pijaće vode i hrane, i uz vlagu i blato u kojima žive hiljade porodica sa malom decom, realno očekivati da se zaraza proširi. Upozorenja da treba održavati ličnu higijenu, prati ruke i piti čistu vodu, u Idomeniju, prosto, ne mogu da se poštuju. Kiša pada danima, hladno je, šatori plivaju u vodi i blatu u kojem živi oko 5.000 mališana.

Vojska je preuzela obavezu da dotura flaširanu vodu u ovaj „divlji” prihvatni smeštaj koji su migranti sami napravili da bi bili što bliže granici i putu u Evropu kome se još nadaju. Prema rečima koordinatora za migrantske probleme Jorgosa Kiritisa ekipe na terenu vrše dezinfekciju, spremne su vakcine za  mališane među kojima se bolest širi i koji se, inače, protiv hepatitisa „A” u razvijenom svetu, vakcinišu u prvoj godini života. Namera je da se Idomeni što pre rasformira, da se migranti u narednih nedelju dana prebace u prihvatne centre. Međutim, to ne uspeva, većina odbija da uđe u autobuse i napusti granicu i pitanje je koliko će dugo moći da se ostane samo na dobrovoljnom izboru i ubeđivanju.

Situacija je sve teža, hiljade gladnih i žednih ljudi gubi strpljenje i sve su češći incidenti. Stotine mališana sa parolama „SOS” ležalo je na železničkim šinama na prelazu između Grčke i Makedonije pozivajući Evropu da otvori granice.

Istovremeno, prema pisanju ovdašnjih medija na turskoj obali tri miliona migranata sa nadom gleda prema grčkim ostrvima verujući  da će do njih stići i, zatim, nastaviti dalji put prema zapadnoj Evropi. Većina onih koji su iz bogatih slojeva Sirije i Iraka je već u Nemačkoj ili nekoj drugoj „obećanoj” zemlji Zapada. Na turskoj obali sada čekaju oni najsiromašniji, pa su, prema pisanju štampe, i cene za prebacivanje na grčku obali snižene, oko 300 evra po odraslom i 150 evra za dete. Za retke iz VIP kategorije, cena za prebacivanje kopnenim putem je 1800 evra, privatnim avionom 10.000 evra. Prebacivanje džet skijem sa vozačem je 8.000 evra ili 15.000, samostalno, bez obaveze vraćanja „prevoznog sredstva”.

Dokaz da ne odustaju ni migranti ali ni turski krijumčari  je podatak da se dnevno broj povećava za 2.000 migranata. Tako, u ovom trenutku na teritoriji Grčke ih ima već više od  44.000, a na ostrvima za transport u Atinu čeka oko 9.000 migranata.

Opet je u pirejskoj luci pretesno, tamo je preko 3.000 ljudi a  svakodnevni, brodovima sa ostrva stiže hiljadu-dve. Mali broj prihvata da uđe u autobuse i krene u prihvatne centre. Lokalne opštinske vlasti čine sve da olakšaju situaciju. Doturaju vodu i hranu, pomažu građani, svakodnevno se za mališane organizuje zabavni program, donose im se igračke. Čak su im doneli i maske da se, koliko je to moguće u njihovoj situaciji, uključe u karneval koji je u Grčkoj naredna dva dana – u punom jeku.