Kad EU štampa novac i mi imamo koristi

Evropska centralna banka (ECB) preduzela je prošle sedmice dodatne mere kako bi podstakla privredni oporavak, povećala inflaciju i smanjila nezaposlenost u evrozoni. Novim merama povećan je program otkupa korporativnih i državnih obveznica, poznatiji kao štampanje para, sa postojećih 60 na 80 milijardi evra mesečno. Referentna kamata svedena je na nulu, a banke će ubuduće za držanje novca kod ECB morati da plate veće penale nego do sada.

ECB je sa drastičnim labavljenjem monetarne politike počela u martu prošle godine najavljujući mogućnost da te mere pojača i produži zavisno od toga da li je evropska privreda počela da se oporavlja. S obzirom na nove mere nema sumnje da pozitivni pomaci još nisu na vidiku.

Od labavije monetarne politike ECB Srbija je već prošle godine imala koristi. Višak novca u EU prelio i kod nas. Investitori su ulagali što u privredu što u dužničke državne papire, što je dovelo do stabilizacije i jačanja domaće valute u prošloj godini. Dodatni efekat je bio pad kamata kao posledica jevtinijeg zaduživanja banaka u svojim matičnim zemljama.

Kako će se nove mere ECB odraziti na nas i da li možemo ponovo da očekujemo da nas zapljusne talas jevtinijeg novca sa već poznatim posledicama?

Nebojša Savić, koji je na čelu Saveta guvernera Narodne banke, kaže da se ovogodišnje okolnosti od prošlogodišnjih unekoliko razlikuju. Američki FED, najveći igrač svetske ekonomije, gde je oporavak evidentan, sada vodi restriktivniju monetarnu politiku i povećava kamate. Lane u ovo doba i FED je popuštao monetarne dizgine. Suprotstavljeni ciklusi dve najveće ekonomije i to što FED vodi različitu politiku u odnosu na ECB za nas može da postane ozbiljan problem.

– Kamate na prinos u SAD rastu, pa će evropski investitori birati šta je za njih isplativije: da ulažu u američku privredu ili u ostatak Evrope gde smo i mi. Tu su i druge okolnosti poput toga da cena nafte pada u dolarima, ali s druge strane dolar jača tako da je pad cena nafte donekle poništen – kaže Savić.

Po njemu razlog što mere ECB još ne daju rezultate u raskoraku je da EU na centralnom nivou vodi monetarnu politiku, a države imaju svoje zasebne fiskalne politike. Države svojim fiskalnim politikama i strukturnim reformama ne reaguju na monetarne podsticaje pa zato još nema privrednog rasta. Nisu, istina, sve zemlje u istom položaju. Razlikuje se sever EU, gde je situacija bolja, i Španija, Portugalija, Italija, Grčka s većim teškoćama.

Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da će investitori imati višak likvidnosti koji mogu da usmere i ka nama. Presudno je koliki prinos postižu u odnosu na našu konkurenciju. Ukoliko se odluče da investiraju prodaće devize što vodi stabilizaciji kursa i domaća valuta može da jača. Dodatno, smanjenje evropskih kamata pojevtinjuje izvore i za naše banke što može uticati na dalji pad cene zaduživanja.

Dragoslav Veličković, šef makroekonomskih istraživanja i analize u Sosijete ženeral banci kaže da će krediti indeksirani u evrima, zbog niske bazne stope euribora, i dalje biti vrlo povoljni za naše građane i privredu.

– Sa makroekonomske strane mere ECB bi trebalo da podstaknu privredni rast na taj način što će građani imati manje mesečne rate i povoljnije zaduživanje. I za privredu je, zbog nižih kamata, povoljnije zaduživanje što vodi rastu investicija. Jedini problem i dalje je spor privredni oporavak na globalnom nivou što usporava rast izvoza, kako u svetu tako i u Srbiji. Kod nas bi se, sa inflacijom od 1,5 odsto, moglo očekivati dalje smanjenje referentne kamatne stope NBS, mada ne u tolikom intenzitetu kao što je bilo do sada. To bi uticalo da rast BDP-a bude održiviji i samim tim dodatan pozitivan impuls svim sektorima privrede, uključujući i bankarski – kaže Veličković.