O rehabilitaciji Nedića uz pokliče carskoj Rusiji i Sovjetskom Savezu
Улични „претрес” допуњен је вербалним сукобом о „првој и другој Русији”, клицањем Црвеној армији и махањем заставом Романових (Фотографије Дарко Ћирков)
S jedne strane Timočke ulice, ispred Višeg suda, komunisti i grupica aktivista za ljudska prava, a preko puta radikalni desničari. Između sukobljenih tabora red policajaca, red novinara, ii poneki stražar Višeg suda u Beogradu... U takvom ambijentu, gotovo identičnom kao i tokom prethodnih ročišta, juče je nastavljen postupak za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika takozvane Vlade narodnog spasa u okupiranoj Srbiji 1941–1944.
Ulični „pretres” dopunjen je verbalnim sukobom o „prvoj i drugoj Rusiji”: levičari su pevali himnu Sovjetskog Saveza i klicali u slavu Crvene armije, na šta je grupa Nedićevih pristalica uzvraćala pokličem: „Živela, živela, carevina Rusija” i mahanjem zastave Romanovih.
„Milan Nedić”, „Milan Nedić”, skandirali su desničari, na šta su njihovi protivnici odgovarali „fašista” i „ustaša” . A kada su okupljeni pod stegom Nedićeve Srbije ustašom nazvali Jošku Broza, jednog od predvodnika antifašističkog tabora i unuka Josipa Broza Tita, on im je uzvratio – podignutim srednjim prstom.
„S Pavelićem se družio, Hitlera je služio”, skandirano je s levice, dok su oponenti uzvraćali klicanjem „Živela, živela Nedićeva Srbija”. Ekstremni desničari salvom pogrda su se obrušili ii na izdvojenu grupu iz udruženja „Žene u crnom”, koji su osim simbola svoje nevladine organizacije istakle i LGBT zastavu.
Oba tabora su pred Viši sud stigla opremljena, tako da su verbalni dueli odzvanjali čitavom ulicom, a jasno su se mogli čuti i u samoj sudnici, gde je juče svedočila Bosiljka Kujundžić (88), danas monahinja Jevrosima u manastiru Trojeručica. Ona je govorila u Nedićevu korist, tvrdeći da je zahvaljujući njemu spasena iz logora Topovske šupe, a potom zbrinuta u jednoj beogradskoj porodici. Pred sudom je izjavila da je sa majkom (koja je odbila da se pokatoliči) i petoro svojih sestara iz Sarajeva 1941. posle Uskrsa transportovana u Srbiju. Bile su zatočene u beogradskom logoru Topovske šupe.
Iz NKPJ i SKOJ-a navode da je demolirana i tabla sa imenom partije ispred ulaza i podsećaju da su sličnim pretnjama bili izloženi i sredinom 2014. godine.
„Posle šest meseci, sestre i ja smo oslobođene, kako nam je rečeno, na urgiranje komesara za izbeglice Nedićeve vlade Tome Maksimovića. Milan Nedić je tražio da se deca iz logora smeste u domove Beograđana”, ustvrdila je Bosiljka Kujundžić. U nastavku svedočenja, istakla je da tokom tih šest meseci u logoru nije videla nijednog pripadnika takozvane Nedićeve straže, jer su Topovske šupe bile pod isključivom komandom Nemaca. Inače, prema tvrdnjama pojedinih istoričara, ovaj prvi logor na području Beograda u Drugom svetskom ratu osiguravali su upravo „nedićevci”.
Na jučerašnjem ročištu, Zoran Živanović, punomoćnik predlagača rehabilitacije, osporio je zapisnik o saslušanju Milana Nedića od 9. januara 1946. godine koji je sastavila Komisija za utvrđivanje zločina okupatora.
„Smatramo da zapisnik nije validan, jer ne sadrži ni potpis Milana Nedića, a ni onih koji su ga saslušavali. Takođe, u 14 navrata izostavljena je izjava Nedića. Osim toga prema Pravilniku o radu državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i pomagača, ona nije bila ovlašćena da donosi nikakve odluke i ocenjuje ko je zločinac, već samo da vodi predistražne radnje”, naveo je Živanović, koji je od suda zahtevao da od Arhiva Srbije zatraži više od 1.600 stranica dokumenata o boravku Nedića u pritvoru, istrazi i smrti.
Predlagači rehabilitacije juče su odustali od predloga za svedočenje prof. dr Koste Čavoškog i predložili da u nastavku postupka budu saslušani istoričar Vladimir Sužnjević i izbeglica iz NDH Veljko Đurić. Sledeće ročište zakazano je za 3. maj, a kao svedoci za taj datum su predloženi istoričar dr Bojan Dimitrijević i tadašnji predstavnik Uprave iseljavanja Slovenaca Nikola Milovančev.
Aleksandar Nedić, praunuk šefa vlade okupirane Srbije, posle ročišta je izjavio da se kako postupak odmiče sve više „otkriva istina i obaraju neke istorijske predrasude o Milanu Nediću”.
„Ne sporim da svako može da bude za ili protiv rehabilitacija, ali Ivica Dačić ili Aleksandar Vulin kao predstavnici vlade ne bi trebalo da se izjašnjavaju o tome, jer time mogu direktno da utiču na rad suda”, naveo je Aleksandar Nedić.