Netanijahuove „lekcije" Obami

Mandati su im se preklopili. Barak Obama ušao je u Belu kuću januara 2009, a dva meseca kasnije Benjamin Netanijahu formirao je vladu.

Za tih sedam godina, ponajviše zahvaljujući ličnom animozitetu dvojice lidera, američko-izraelski odnosi dospeli su na najniži nivo koji se pamti od osnivanja jevrejske države 1948.

U intervjuu za magazin „Atlantik” Obama ne krije da je veoma napete odnose imao sa premijerom zemlje koja slovi za najbližeg američkog strateškog saveznika.

Izraelski premijer je, kaže, uporno izbegavao razgovor o najvažnijoj temi regiona – izraelsko-palestinskom mirovnom procesu koji je poslednji put zamrznut  još 2014. – gledajući da razgovor prebaci na druge teme. „Bibi”, rekao je jednom prilikom Obama obraćajući se gostu nadimkom, „morate nešto da shvatite. Ja sam afroamerički sin samohrane majke i živim ovde, u ovoj kući. Ja živim u Beloj kući, uspeo sam da budem izabran za predsednika Sjedinjenih Država”. Potom je dodao: „Mislite da ne razumem šta pričate, ali ja razumem.”

Obama je prvi mandat startovao uz veliku ambiciju da razreši bliskoistočni konflikt i da „novim početkom” popravi odnose sa muslimanskim, posebno arapskim svetom, koje je upropastio njegov prethodnik, Džordž V. Buš.

Obama u intervjuu detaljnije objašnjava motive svog čuvenog govora na kairskom univerzitetu juna 2009. kada je ponudio da se resetuju odnosi sa muslimanima. „Moj argument je bio sledeći. Hajde da prestanemo da se pretvaramo da je Izrael uzročnik bliskoistočnih problema. Želimo da radimo kako bismo pomogli da Palestinci ostvare državnost i dostojanstvo, a nadao sam se da će moj govor pokrenuti debate i otvoriti prostor muslimanima da se suoče sa realnim problemima – problemima vladavine i činjenicom da neke struje islama nisu prošle kroz reformaciju, koja bi ljudima pomogla da svoje verske doktrine usklade sa savremenošću.”

Pokazalo se da je već i najava balansiranijeg pristupa Bliskom istoku bila dovoljna da američkog predsednika sa srednjim imenom Husein izraelski konzervativci dočekaju sa velikom dozom podozrivosti.

Prednjačio je Netanijahu, lider desničarskog Likuda, političar koji se godinama otvoreno suprotstavljao američkoj ideji rešenja konflikta sa Palestincima po formuli dve države ili glatko odbijao pozive iz Vašingtona da Izrael zamrzne gradnju jevrejskih naselja na teritorijama okupiranim u ratu 1967.

Tokom svih godina obilna vojna pomoć Izraelu od tri milijarde dolara godišnje nikada nije bila ugrožena, iako je Obama znao da pita zašto Izrael ima pristup najsavremenijem američkom oružju, a najbliži arapski saveznici nemaju.

Netanijahu se potrudio da zna šta se u Beloj kući priča. Ostajao je odbojan. Nisu vredela nikakva Obamina uveravanja da je privržen bezbednosti Izraela i da bi on, kao predsednik SAD, doživeo „moralni pad” ako ne bi branio Izrael.

Obama prvi put priznaje da je ozbiljno razmatrao napad na iranska nuklearna postrojenja ukoliko bi dobio potvrdu da Teheran želi atomsku bombu. Takvu informaciju nije dobio, ali Netanjahu je uporno tražio napad zbog iranskih „egzistencijalnih pretnji”.

Vrhunac netrpeljivosti Netanijahu je ispoljio prošle godine, dok je Obamina administracija uz saradnju još pet svetskih sila pripremala dogovor sa Iranom oko spornog nuklearnog pitanja.

Izraelski premijer je stigao u Vašington marta 2015, ne obaveštavajući Belu kuću, a potom je pred Kongresom održao govor, tražeći od republikanaca da spreče sporazum, koji bi bio „katastrofalna greška” jer Iranu ne treba verovati. Obama je to doživeo kao direktno mešanje u njegovu spoljnu politiku i glatko je odbio da se sastane sa Izraelcem.

Odnosi su se u međuvremenu nešto normalizovali, dvojica lidera satala su se u Beloj kući prošlog novembra pokušavajući da u javnosti ostave utisak da su razlike potisnute u stranu. Potom se ukazala potreba da Netanijahu ponovo vidi šefa Bele kuće.

SAD i Izrael trenutno pregovaraju memorandum o razumevanju koji treba da precizira američku vojnu pomoć tokom naredne decenije. Bilo je planirano da na Obamin poziv Netanijahu ovog meseca dođe u Vašington.

Tvrdi se, međutim, da Obama pre isteka mandata želi još jednom da pokuša da oživi izraelsko-palestinski mirovni proces. „Volstrit džornal” piše da su SAD spremne da podrže rezoluciju Saveta bezbednosti, koja određuje konačni status konflikta.

Netanijahu za to neće ni da čuje strahujući od „neprihvatljivih ustupaka” ukoliko dopusti da se za rešenjima traga u okviru UN. Insistira isključivo na direktnim pregovorima sa Palestincima – koje nema nameru da obnovi.

Premijer je trebalo da govori na godišnjoj konferenciji najuticajnije jevrejske lobističke grupe u SAD, a iz njegovog ureda predložena su dva termina za susret sa Obamom – od kojih se jedan uklapao u predsednikov program pre istorijske posete Kubi 18. marta.

Netanijahu je otkazao putovanje. Prvi put da je neki izraelski premijer odbio da se sastane sa predsednikom SAD. U Vašingtonu su saopštili da to neće imati uticaja na „odnose dva saveznika”, mada nisu propustili da kažu da su „pravila lepog ponašanja” nalagala da Izraelci prvo obaveste Belu kuću, a ne da oni o promeni plana budu obavešteni iz medija.

Kako su počeli, odnosi Obame i Netanijahua će se po svemu sudeći i okončati. Izraelac čeka nekog novog stanara Bele kuće.