Fabrika obećanja

Ako bi se posle izbora u Jagodini kojim slučajem napravila vlast u kojoj bi osim Palmine Jedinstvene Srbije bile Pajtićeve demokrate i predstavnici  Pokreta „Dosta je bilo”, žitelji tog grada ne bi mogli da se do kraja njihovog mandata učlane u DS, devojke koje stupe u brak dobile bi posao, a deo lokalne administracije verovatno bi se pridružio armiji od 100.000 prekobrojnih „partijskih uposlenika” u državnoj upravi, čije otpuštanje najavljuje Saša Radulović. Ovo su neka od  originalnih obećanja koje su stranke u lansirale u ovoj kampanji ne bi li zadobile poverenje birača.

Osim Pajtića, Dragana Markovića Palme i Radulovića, i drugi lideri stranaka izašli su u javnost sa idejama koje nemaju običaj da pokreću između dva izborna ciklusa.

Tako se ligaš Nenad Čanak, koji je uvek zaokupljen  problemom autonomije Vojvodine, setio da treba „hitno zaustaviti starenje Srbije”, dok je predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kazao da, „ako se on i njegova stranka pitaju, Srbija neće legalizovati gej brakove”.

Ovakva pomalo demagoška obećanja podsećaju dr Nevena Cvetićanina, naučnog saradnika Instituta društvenih nauka, na „crtani film u kojem se Duško Dugouško kandiduje na izborima i deli cigare”. S druge strane, oni koji ih lansiraju nemaju dilemu da će ih ostvariti ako dođu na vlast.

Tako potpredsednik DS-a Goran Ješić, koji je inicirao ideju da ova stranka gde god dođe na vlast privremeno zabrani priliv novih članova, očekuje da će se ona naći u novom partijskom statutu koji će biti donesen posle izbora. Ješić za naš list objašnjava da će se ova odluka prvenstveno ticati lokalnih odbora, gde će učlanjenja verovatno biti zamrznuta u toku celog mandata lokalne vlasti.

„Poučeni sopstvenim iskustvima, ali posebno i iskustvom Srpske napredne stranke, uviđamo da nema potrebe da se primaju novi kadrovi po dolasku na vlast. Ideja je da se na ovaj način spreči partitokratija koja je karcinom javne uprave u Srbiji i da se na mesta koja pripadaju profesionalcima upravo oni i postavljaju na zakonom propisan način”, navodi Ješić.

Komentarišući mogućnost da se zabrana učlanjivanja protumači kao izrazito nedemokratski potez, on navodi da se u svetu ljudi učlanjuju u političke organizacije „na osnovu svetonazora”.

„Pošto nema jedinstvene baze članstva u partijama u Srbiji, ako vi menjate stav pa prelazite u DSS, DS, ili SNS onda ne možete doprineti političkoj organizaciji pa ni državi”, ističe Ješić.

Na pitanje da li je to demagogija, odgovara: „Mi sada kažemo da ćemo to učiniti, a vi nas pitajte opet posle osvajanja vlasti.”

Ni lider JS-a Dragan Marković Palma ne ocenjuje kao demagošku svoju najavu da će svakoj devojci u Jagodini koja je nezaposlena ako se uda ove godine biti obezbeđeno radno mesto u tamošnjim novoizgrađenim fabrikama. Svoj stav argumentuje dosadašnjim potezima jagodinske vlasti.

„Ja bih voleo da svi budu demagozi kao ja pa da svako selo ima dom kulture, da svako drugo ima ambulantu, da dovedu fabrike ili da oni kojima trebaju lekovi a nemaju novca da ih kupe – dobiju ih o našem trošku”, nabraja Marković.

On pobija i mišljenja da ova najnovija odluka o zapošljavanju predstavlja diskriminaciju jer je, kaže, motivisana time što sve više mladih u Jagodini i Srbiji odlaže stupanje u brak zato što nemaju zaposlenje i stalne izvore prihoda.

„Uostalom, i statistika kaže da opada broj sklopljenih brakova i verujem da će ovo biti dobar motiv kojim ujedno nastavljamo borbu protiv bele kuge”, zaključuje Marković, najavljujući već jednu malu modifikaciju svog obećanja, a to je da će, ukoliko se novopečeni supružnici tako dogovore, grad zaposliti supruga umesto mlade.

Upravo na diskriminaciju aludirao je i gej aktivista Predrag Azdejković, kojeg je Vulinov stav o istopolnim brakovima prilično razljutio, pa je predsedniku PS-a poručio da „nema hrabrosti da se bavi pravim problemima u Srbiji, pa se sada uhvatio gejova dok traje kampanja ne bi li dobio koji glas”. On je, kako je preneo „Alo”, ujedno podsetio Vulina da je republička vlada čiji je on član obećala uređenje pitanja istopolnih zajednica do 2017. godine.

Sve ove najave za Nevena Cvetićanina predstavljaju svojevrsni privezak „velikim temama” svake kampanje, koja uključuju nacionalna i spoljnopolitička pitanja. Njima su, dodaje, sklonije stranke s, uslovno rečeno, levog političkog spektra, poput JS-a, DS-a ili SPS-a, dok je desnica posvećenija strateškim opredeljenjima poput odnosa prema NATO-u i EU.

„Imamo i treću grupaciju, u sredini, onu oko SNS-a koja pokušava da balansira između ta dva diskursa, pri čemu su uloge podeljene. Tako Aleksandar Vučić kao premijer nastoji da rešava svakodnevne teme, dok se Tomislav Nikolić postavlja kao simbolički predsednik koji se bavi opštestrateškim stvarima”, kaže Cvetićanin.

Ekspanziju obećanja koja se tiču „običnog građanina” Cvetićanin objašnjava citiranjem Dragana Markovića Palme koji je svojevremeno izjavio da se „patriotizam ne sipa u traktor”.

„To ne znači antipatriotski stav, već shvatanje da je pravi patriotizam kada nekome obezbedite radno mesto. Takođe, prisustvo ovakvih obećanja delimično je povezano s činjenicom da se istovremeno s parlamentarnim organizuju i lokalni izbori. Na državnom nivou, kod svih dominantnih stranaka imamo ozbiljne ljude i u vlasti i u opoziciji, a na lokalu živopisne likove koji kao da su izašli s vašara i cirkusa uz prateći folklor s poselima, saborima, stranačkim pretrčavanjima”, zaključuje Cvetićanin.