Vikove transkripcije

Gitarista Viktor Ilić održao je koncert „Vikove transkripcije – evropski majstori susreću američki novi talas” u Maloj sali Studentskog kulturnog centra. Gitara u sebi može da sadrži glavnu melodiju, harmoniju i bas deonicu, pa je publika uživala u zvuku ovog instrumenta koji se našao u ulozi „malog orkestra”.

Adaptiranje originalnih kompozicija pisanih za druge instrumente ili cele ansamble otvorilo je Viktoru do tada nepoznat svet polifonije. On transkripcije koristi radi proširenja repertoara za gitaru.

Program je otvorila Sonata Domenika Skarlatija. Opus ovog italijanskog baroknog kompozitora sastoji se od sonata za čembalo od kojih je većina prilagodljiva za solo gitaru.

Usledila je Mocartova sonata pisana za klavir koja je dobila nadimak Laka što, kako se našalio Viktor, nije slučaj na gitari.

Čulo se i „Elitno sinkopiranje” Skota Džoplina i „Kapričo dijaboliko” Marija Kastelnuova Tedeska.

„Rapsodiju u plavom” Džordža Geršvina, klasično delo obogaćeno džezom, svingom i tangom, publika je nagradila gromkim aplauzom.