Fenomenologija stvarnog bosanskog duha

Svi oni koji su imali priliku da od ranih devedesetih godina redovno ili povremeno prate britka i pronicljiva komentatorska oglašavanja Nenada Kecmanovića, sociologa i politikologa, predratnog rektora Univerziteta u Sarajevu, u NIN-u i u emisijama "Bosanski lonac" na BK televiziji, odavno su priželjkivali da će on te svoje uže tematski usredsređene i izoštrene oglede jednog dana sakupiti, srediti i objaviti kao knjigu. Sad, kad je taj trenutak konačno došao, u punoj meri, pa i preko svih očekivanja, potvrđuje se ispravnost utiska o unutrašnjoj, koncepcijskoj koheziji i čvrstoj ograničenosti Kecmanovićeve vizije i interpretativne projekcije savremene bosansko-hercegovačke stvarnosti. Kroz eseje, nastale povodom određenih događaja, konkretnih pojava, kao i postavljanja i poteza pojedinaca na političkoj i ratnoj sceni BiH i u njenom neposrednom okruženju, Kecmanović, kao poznavalac stvari iz prve ruke, učesnik u nekim zbivanjima, u isti mah pažljivi posmatrač i lucidni analitičar, humanistički blagonaklon, ali i nemilosrdno racionalan, duhovit i vidovit, ispisuje najverodostojniju hroniku poslednjih petnaestak bosansko-hercegovačkih godina. U celini posmatrano, njegov zahvat daleko prevazilazi hroničarsku, inače samu po sebi zanimljivu i privlačnu, ravan. U "Nemogućoj državi" je dosad najživotnije predočena slika i najtačnije protumačena suština događaja i procesa u BiH, od perioda koji je neposredno prethodio dezintegraciji Jugoslavije, pa sve do naših dana. Kecmanovićeve analize i zaključci pouzdano su dijahronijski ukorenjeni, sinhronijski aktuelni, a perspektivno bi, nadajmo se, mogli biti poučni.

Jalova strategija

Suvereno vladajući, i teorijski i iskustveno, materijom o kojoj piše, svestrano razmotrenom, pomno raščlanjenom i duboko proosećanom, Nenad Kecmanović sasvim neusiljeno i nepretenciozno saopštava definicije i uspostavlja norme koje bi morale postati obavezujuće za svakoga ko se ubuduće upusti u istraživanje najsvežije, još žive prošlosti Bosne i Hercegovine. Bilo bi u ništa manjoj meri poželjno, a verovatno još i hitnije, da im dužnu pažnju i odgovarajuće poverenje bez kompleksa poklone oni na kojima, i u BiH i van nje, leži velika odgovornost za budućnost ove komplikovane države i svih njenih građana. Kecmanović govori o "građanskom ratu na nacionalno-vjerskoj osnovi", pokazuje da je "Bosna i Hercegovina unazad pola milenijuma bila samo ili okupaciona zona ili corpus separatum unutar velikih imperija i složenih država", kao i da je propast projekta demokratske Jugoslavije nužno osudila na propast i svaki model demokratske BiH, čime kao da potvrđuje poznatu Mihizovu tezu o inkompatibilnosti Jugoslavije i demokratije. "Strategija afirmisanja sintetičkog bosansko-hercegovačkog identiteta, sa tri ograničene nacionalne potkulture", kojoj je pribegla politička elita u bivšoj centralnoj jugoslovenskoj republici, pokazala se, podseća Kecmanović, kao socijalno jalova, pa su, samo prividno paradoksalno, nadolazeća sloboda i demokratija, umesto blagostanja i stabilnosti, otvorile put zapretanim mržnjama, zatvaranju u nacionalne i verske podele i bratoubilaštvu. Ove i mnoge druge dalekosežne konstatacije s gotovo aksiomatskom logičnošću odzvanjaju sa stranica "Nemoguće države".

Popravni ispit

Kako je, prema preciznom Kecmanovićevom sudu, strani protektor "ostao bez ideje o završnom potezu u traženju izlazne strategije za BiH", a s obzirom na to da su se "inostrani posrednici naknadno izvinili što ranije nisu čitali našeg nobelovca" Ivu Andrića, odnosno što pre priznavanja nezavisne države BiH nisu rešili problem njene unutrašnje podele po nacionalnom ključu, i njima se sad pruža sjajna prilika za popravni ispit. Nije Andrić slučajno bio na udaru protagonista nakaradnih antiistorijskih "metafizičkih konstrukcija" o "bosanskom duhu", koji je, navodno, nadnacionalno objedinjavao bosansko-hercegovačke Muslimane – Bošnjake, Srbe i Hrvate! Nenad Kecmanović svakako nije, niti ima pretenzija da bude, novi Ivo Andrić, ali bi oni koji istinski žele da shvate i reše složenu jednačinu po imenu Bosna i Hercegovina dobro učinili da pažljivo pročitaju njegovu "Nemoguću državu". Tako bi, možda, bio učinjen bar jedan mali početni korak ka njenom omogućavanju. Premda, nije Ivo Andrić, Kecmanović u "Nemogućoj državi" uverljivo ispisuje fenomenologiju stvarnog, a ne izmistifikovanog bosanskog duha. Neki ogledi u ovoj knjizi, kao što je, na primer, onaj o licu i naličju komšiluka, antologijske su vrednosti, i misaono i literarno, a pre svega istinosno. Na najbolji andrićevski i šekspirovski način.