Mišem do polarnog medveda u učionici

Budimpešta – Da li znate da učenici mogu da razgovaraju sa naučnicima koji u ovom trenutku proučavaju polarne medvede na Arktiku i da posete istraživačku bazu na najsevernijem trajnom naseljenom mestu na planeti, a da ne mrdnu iz svojih toplih učionica?

Ili da đaci iz jedne škole u Avganistanu naprave idejni nacrt bespilotne letelice, a da je onda po tim proračunima naprave učenici iz partnerske škole u Škotskoj?

Ili da dete sa disleksijom, koje u proseku čita osam reči u minuti, uz pomoć posebnog kompjuterskog programa posle nedelju dana može da pročita 30 reči za 60 sekundi?

Sve ovo je moguće i već se dešava u školama širom planete, a „Politika” je imala priliku za bliski susret sa tehnološkim čudima u učionici na „Majkrosoftovom” 11. svetskom samitu o novim tehnologijama u obrazovanju (Microsoft Educator Exchange 2016). Prošlonedeljni skup u Budimpešti pratio je veliki broj novinara uglavnom iz Amerike, Velike Britanije, Kine i Indije, iz Evrope je bilo malo kolega po peru, tako da je naš list bio jedini predstavnik medija iz 24 zemlje regiona i bivšeg Sovjetskog Saveza.

U Budimpešti se okupilo više od 400 nastavnika iz 75 zemalja, od SAD do Novog Zelanda i Australije, koji u svojim učionicama u proteklih 11 godina primenjuju najsavremenije metode nastave. Naziv konferencije je bio „hack the classroom”, što je objašnjeno kao svaka nova, drugačija ideja ili trik koja će u učionici pomoći da gradivo učenicima bude razumljivije i zanimljivije.

Na četvorodnevnom skupu, papir gotovo da nije mogao da se vidi, ni u obliku programa, ni beležnica. Nismo primetili da iko od nastavnika koristi olovku da bi zapisivao u svesku. Sve je bilo u znaku tehnologije, a čak su i svakodnevni program konferencije (sa ažuriranim izmenama) nastavnici dobijali na svoje telefone ili laptope…

Iako iz perspektive škola u Srbiji koje nemaju ni toalet, a kamoli kompjutere i internet, sve ovo zvuči kao naučna fantastika, budućnost obrazovanja prikazana na samitu u Budimpešti već je realnost u mnogim učionicama širom sveta, ne samo u Americi već i u Kini, već i u Indiji, Bugarskoj, Makedoniji…

Kao što reče jedan od nastavnika iz Brazila: „Da, mi nemamo internet u školi, ali zato svaki učenik danas ima pametni telefon i eto rešenja.”

– Tehnologija nikada neće moći da zameni kvalitetno predavanje, ali može da pomogne da dobri nastavnici budu još bolji i da svaki učenik postigne više. Isprobavajte nove stvari, nemojte da se bojite da pitate svoje đake, svi znamo da deca znaju već sada više od svojih roditelja i nastavnika kada je tehnologija u pitanju – rekao je Antoni Salcito, potpredsednik „Majkrosofta” za obrazovanje.

A kako to može da se predaje drugačije na časovima geografije ili biologije, recimo? Ako se uči o promeni klime, polarnim medvedima ili o tome šta podrazumeva profesija istraživača, đaci mogu umesto suvoparne lekcije u udžbeniku i geografske karte da putem „skajp učionice” razgovaraju sa naučnicima koji se nalaze na Artiku.

U toku konferencije, jednim klikom na miša u improvizovanoj skajp učionici, slikom i tonom direktno sa Arktika uključio se Džejmi Danlop iz britanske istraživačke stanice u Svalbardu. Okrećući veb-kameru, pokazao je kako u ovom trenutku izgleda ovo mesto na Arktiku.

Kako istraživači idu u toalet, kako se bore sa polarnim noćima, da li su videli belog medveda – bila su samo neka od pitanja na koje je naučnik odgovarao, na šta je Solcito, uz smeh u sali, prokomentarisao da se pitanja nastavnika ne razlikuju od pitanja koja obično postavljaju učenici.

Dominik Redžister, zamenik direktora za obrazovanje u Britanskom savetu, naveo je primer mreže „onlajn škola”, preko koje nastavnici i đaci mogu da rade projekte sa školama sa drugog kraja planete, a da pri tome ne napuste svoje učionice. Tako su đaci iz jedne škole u Avganistanu uradili nacrt bespilotne letelice, koji su onda napravili đaci partnerske škole u Škotskoj. Međutim, prvi let se završio padom, sve je to snimljeno, poslato u Avganistan, a onda su tamošnji đaci otkrili u čemu je bio problem, poslali nove proračune i novi let je bio uspešan.

Drugi primer je tzv. životna biblioteka, u kojoj se nalazi adresar nastavnika i tema kojim se oni bave, ali ne školskih, već životnih lekcija. Ukoliko na primer nastavnik u Kanadi dobije đake iz Sirije, a nikada nije radio sa decom koja imaju posttraumatski stres, koja su izbeglice ili koja su muslimanske veroispovesti, može u ovoj biblioteci da pronađe kolegu koji već ima takve đake u odeljenju i sa njim da podeli iskustva i savete.

A da je razmena znanja važna koliko i sama tehnologija, pokazala su

poslednja dva dana konferencije, kada je organizovan svojevrstan bazar na kojem su nastavnici iz 75 zemalja pokazali kakva rešenja primenjuju u svojim školama zahvaljujući „Majkrosoftu”, a ova kompanija proglasila je i najbolje učitelje za ovu godinu.