Ko obnavlja „Južni tok"

Postoje izgledi za obnavljanje projekta „Južni tok”, a Rusija je spremna da snabdeva energentima evropske potrošače u količinama koje su spremni da kupe, izjavio je juče ruski ambasador pri Evropskoj uniji, Vladimir Čižov.

– Smatram da izgledi (za obnavljanje „Južnog toka”) postoje zbog realne evropske tražnje za ruskim gasom. Videćemo u kom će obimu države koje učestvuju u ovom projektu i Evropska komisija biti zainteresovane, izjavio je ruski ambasador, a prenosi ruska agencija Tas.

U EU su, dodaje, prisutne različite struje. Jedni iskreno žale za tim projektom, dok su drugi preokupirani velikim ciljem – da smanje zavisnost od ruskih energetskih isporuka. On je naglasio da ne želi da predviđa sudbinu „Južnog toka” i drugih infrastrukturnih projekata u Evropi.

Gasovodom „Južni tok”, od koga su Rusi nedavno i zvanično odustali, trebalo je da se iz Novorusijska ispod Crnog mora, gas dovede do Evrope i zemalja Balkanskog poluostrva. Godišnje je ovim gasovodom trebalo da se transportuje 63 milijarde kubika gasa, s tim što bi najveću korist od gradnje, pored Rusije, imale Bugarska i Srbija, zbog naplate tranzitne takse.

Ceo projekat je, međutim, propao kada je Bugarska, bez koje ovaj gasovod nije moguće sagraditi, jer je trebalo da bude gasno evropsko čvorište, popustila pod pritiskom Vašingtona i Brisela i odustala od gradnje.

Uz objašnjenje da ovaj gasovod krši evropske propise o konkurenciji, pre svih Treći energetski paket, što bi značilo da „Gasprom” samo transportuje svoj gas, ali ne i da bude vlasnik cevi, zvanična Moskva je odustala od ovog projekta.

Nakon toga se okrenula novom projektu izgradnje gasovoda preko Turske, nazvanom „Turski tok”, ali je i ovaj projekat nedavno doveden u pitanje zbog obaranja ruskog vojnog aviona na tursko-sirijskoj granici u decembru.

Srbija bi eventualnim oživljavanjem „Južnog toka”, dugoročno rešila pitanje snabdevanja gasa. Pored dovoljnih količina za Srbiju od 2,1 do 2,5 milijardi kubika, koliko godišnje naša zemlja troši, imala bi još jedan pravac snabdevanja, koji ne ide preko Ukrajine. Osim toga „Južni tok” bi omogućio nesmetano punjenje i podzemnog skladišta „Banatski Dvor”, ali i onog u Srpskom Itebeju, koji je u planu da se gradi.

Ovo bi, s druge strane, bio i najjeftiniji način dopremanja gasa za Srbiju, jer svaki drugi transport gasa, bilo preko „Severnog toka 2”, ili gradnjom terminala za utakanje prirodnog tečnog gasa na Krku, samo bi povećao troškove transporta, a to bi platili krajnji kupci.

Kada bi se ideja o izgradnji „Južnog toka” zaista i ostvarila, ispunila bi se i najnovija predviđanja američke kompanija IHS koja je došla do procene da će se potrošnja gasa u Srbiji do 2040. povećati za 60 procenata računajući s tim da će privreda i industrija raditi i samim tim biti veliki potrošači gasa. Ali i zbog činjenice da će gas u sve većoj meri morati da zamenjuje ugalj zbog ekologije.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je ovo sjajna vest i ne isključuje mogućnost da do toga ipak jednom i dođe, jer Evropa shvata da druge alternative nema.

– Sigurno snabdevanje gasom moguće je jedino iz Rusije. Svidelo se to Briselu i Vašingtonu ili ne. Da nije tako i da postoje toliko velike zalihe gasa u Azerbejdžanu, kako oni tvrde, ili da je isplativo dobijati gas iz uljnih škriljaca i dopremati ga do Srbije, Zapad bi već iskoristio svoju šansu, zaključuje on.