U ponoru

Za humanističke nauke jezik je materijal i forma, alat, sredstvo (ponekad i cilj), laboratorija, polje na kojem naučnik ili filozof eksperimentišu, temelj i ono što na temelju leži – kuća. Jezik je jedino što humanistički naučnik uistinu ima, što je njegovo, i ako mu se to oduzme oduzelo mu se sve. Srpsko ministarstvo obrazovanja upravo vredno radi na dehumanizaciji visoke kulture i na razgradnji srpskog obrazovnog sistema, a time i na dehumanizaciji javnog prostora, čime razgrađuje i ono malo preostale brane pred razornim talasom prostakluka, nekompetentnosti, gluposti i pratećeg očaja koji suvereno caruju zemljom Srbijom. Ideja da naučnici humanističkih nauka svoje radove objavljuju pre svega na engleskom jeziku – jer to će im se vrednovati, ne i ako pišu na srpskom – u američkim časopisima koji su uglavnom nedostupni domaćoj naučnoj zajednici i uz to, kako je ukazalo više od 500 naučnika, sumnjivog legitimiteta i kvaliteta, ta ideja, dakle, obrušiće se na srpsku kulturu kao meteorit.

Objavljivati tekstove na engleskom jeziku u anglofonim, uglavnom američkim časopisima, umesto na srpskom jeziku u srpskim časopisima, pisati knjige na engleskom jeziku umesto na srpskom, zamisao je opasna i pogubna. Ne samo što domaća javnost neće biti u stanju da proverava kvalitet tekstova – jer zašto bismo verovali američkim urednicima da je reč o tekstovima visokog kvaliteta, kao da ne vidimo tone neupotrebljivih uradaka na engleskom jeziku – nego ne ostavljamo budućim generacijama nikakav materijal na srpskom jeziku. Umesto da rade na srpkom jeziku, mladi će ljudi nastojati da što bolje ovladaju engleskim, usvajaće engleske konstrukcije i prihvataće način mišljenja koji odgovara engleskom jeziku. Drugi jezici neće im ni biti potrebni. Filozofiju, utoliko, možemo odmah da ukinemo jer šta se imamo akati s francuskim, nemačkim, italijanskim, starogrčkim i latinskim kad ćemo ionako sve da objavljujemo na engleskom i da čitamo na engleskom i da mislimo na engleskom i da sanjamo na engleskom? Jer, naravno, ljudi u ministarstvu ne znaju da jezik oblikuje mišljenje, da je jezik konstitutivan za mišljenje, da ne postoji mišljenje koje ne polazi od jezičkih i kulturalnih kodova čak i kada te kodove ruši da bi izgradilo nove, oni ne znaju da se pojmovni aparat pravi i primenjuje na maternjem jeziku. Oni ne znaju da se na svome jeziku sanja. Ljudi u ministarstvu ne znaju da je jezik živo biće koje se oblikuje, koje je u neprestanom previranju, koje se kao mezimče hrani i neguje, koje kuca kao srce, koje trpi batine i nepravde, koje se upotrebljava i zloupotrebljava, ali samo tako traje, a humanističke nauke vuku taj jezik kao nekakva lokomotiva.

Humanističke se nauke od prirodnih razlikuju kako po predmetu istraživanja i metodi, tako i po stepenu formalizacije jezika. Matematika je, recimo, najformalizovaniji jezik koji razume svaki matematičar na planeti i utoliko je čitljiv za naučnika u Kini kao i za naučnika u Hrvatskoj ili Venecueli. Ali matematička kultura, koliko god bila važna – a beskrajno je važna – uzak je segment kulturalnog prostora. Jezik jednog sociologa, recimo, jedva da se nešto razlikuje od običnog jezika, jer stepen njegove formalizacije neuporedivo je manji od matematičkog jezika i on se obraća kudikamo širem broju čitalaca. To, međutim, nipošto ne znači da je potrebno odustati od svog jezika i svoje kulture ako taj jezik nije engleski, a kultura anglofono oblikovana. Naprotiv. Samo na svome jeziku filozof može da artikuliše bitne stvari kako za sopstveni kulturalni kontekst, tako i na opštoj ravni, jer on nije predstavnik firme za proizvodnju kugličnih ležajeva, nego onaj ko radi na živom jeziku, kao hirurg koji operiše na kucajućem srcu. Inicijativa ministarstva ravna je predlogu da hirurg izvoli operisati na živom srcu, ali bez srca, ako je moguće. I što više takvih operacija obavi dobiće više bodova i biće adekvatnije nagrađen. (Na ovom mestu pojavljuje se novi momenat od presudnog značaja za određenu kulturu: prevođenje. Prevođenje, dakle, a ne pisanje na stranom jeziku. Prevođenje na engleski i sa engleskog obogaćuje domaću kulturu, pisanje na engleskom je osiromašuje.)

Ako je suditi po dosadašnjem delovanju i budućim projektima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trenutno veoma uspešno kombinuje nekompetenciju, nebrigu, mučaljivu tvrdoglavost i neznanje.

Filozof