Rusija nastavlja istim putem

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 4.marta – Po ruskom ustavu, spoljnu politiku vodi predsednik. Kabinet predsednika nalazi se u Kremlju, a premijerov u Belom domu. Tako je na pitanje da li će se spoljna politika u budućnosti voditi iz Belog doma ili iz Kremlja, na koje se ceo svet trudi da odgovori od momenta kad je Vladimir Putin najavio da bi mogao prihvatiti mesto premijera Rusije, odgovorio Dmitrij Medvedev na konferenciji za novinare u noći posle izbora, neposredno pošto je postalo jasno da će on biti novi predsednik Rusije.

Ipak, to ne znači da treba očekivati značajne izmene spoljnopolitičkog kursa.

„Rusija će i dalje voditi nezavisnu spoljnu politiku koja je vođena poslednjih osam godina, a svoje interese ćemo štititi svim mogućim sredstvima uz poštovanje međunarodnog prava”, rekao je Dmitrij Medvedev.

„Odnosi sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, bivšim sovjetskim republikama, prioritet su spoljne politike Rusije”, dodao je istakavši da će, u skladu s tim, prva njegova poseta biti poseta jednoj od susednih zemalja, što su analitičari već protumačili kao najavu posete Belorusiji.

Iako će rezultati izbora za predsednika Rusije biti zvanično objavljeni tek 7. marta, Dmitriju Medvedevu su odmah posle izbora čestitali gotovo svi državnici sveta. Prvi među njima bio je srpski premijer Vojislav Koštunica, koji je time još jednom potvrdio koliko je za Srbiju danas Rusija važan partner.

Sa svoje strane, o odnosu prema Srbiji Medvedev se izjasnio neposredno pre izbora, tokom svog poslednjeg putovanja u inostranstvo u svojstvu kandidata, i prvog bez Putina. On je tada rekao da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova „apsolutno protiv svih normi važećeg međunarodnog poretka koji se stvarao poslednjih stotinu godina i nije u skladu ni sa jednim aktom koji postoji”. Ono što se dešava sa Kosovom, smatra on, „ruši međunarodni sistem bezbednosti koji je čovečanstvo strpljivo izgradilo. Ruska Federacija čvrsto će zastupati stav da je Srbija jedinstvena država u okviru čijih granica se nalazi i Kosovo”.

Medvedev je obećao da će „Rusija i Srbija koordinirano učiniti sve da se izađe iz komplikovane situacije koju je uzrokovalo gaženje prava. „Jurisdikcija Srbije se proteže na čitavu državnu teritoriju i držaćemo se tog principijelnog stava”, naglasio je tada Medvedev.

Da Rusija pridaje veliki značaj situaciji na Balkanu govori i podatak da se Medvedev, pred same izbore, u razgovoru sa svojim biračima u Nižnjem Novgorodu, još jednom vratio temi Kosova istakavši da podrška Srbiji za rešavanje problema Kosova mora biti ne samo moralna već i praktična i obećavši da će Rusija podržavati Srbiju u svojim zahtevima za poništavanje nezakonitih odluka o Kosovu svuda, a „ne samo na tribini Ujedinjenih nacija”.

Među prvima je Medvedevu čestitao i francuski predsednik Sarkozi, koji ga je pozvao da poseti Francusku, što je sa zadovoljstvom prihvaćeno. Novog predsednika Rusije pozvali su telefonom i predsednica vlade Nemačke Angela Merkel, predsednik Kine Hu Đintao, predsednica Finske Tarja Halonen. U ime Evropske unije čestitao je Žoze Manuel Barozo koji je izrazio nadu da će „nastavak strateškog partnerstva s Rusijom biti zasnovan ne samo na zajedničkim interesima već i na zajedničkim vrednostima”.

Iako je u britanskoj štampi najavljivano da će premijer Velike Britanije Gordon Braun telefonom čestitati Medvedevu, on se ograničio na pismo u kome je istakao da želi da stavi tačku na nesporazume između Moskve i Londona, među koje je ubrojao i ubistvo Litvinjenka 2006. godine i zatvaranje Britanskog saveta u Rusiji.

Razume se, Medvedevu su odmah čestitali predsednici iz Zajednice Nezavisnih Država – Kazahstana, Azerbejdžana, Kirgizije, Belorusije, Uzbekistana, Jermenije i Ukrajine.

Što se, pak, tiše Zapada, na osnovu pisanja štampe, tamo se veruje da Medvedev „izgleda” umereniji od Putina, ali ne očekuju previše, „jer Putin, bivši agent KGB-a, ne odlazi sa vlasti”.

Aleksandar Rar, ekspert Nemačkog saveta za spoljnu politiku, smatra, međutim, da je „faktor Medvedev” već smekšao odnose između Zapada i Rusije. Pitanje postavljanja američke protivraketne odbrane, problemi s poljskim mesom, skandal s Litvinjenkovom smrću i Britanskim savetom, otišli su poslednjih dana u drugi plan. „Čak i u ’gasnoj krizi’ između Kijeva i Moskve, Rusija se ponaša krajnje transparentno i teži saradnji s Ukrajinom”, naglašava Rar.

Zapad, iako nezadovoljan time kako su prošli izbori u Rusiji, jer veruje da se izborna kampanja može smatrati demokratskom samo ako odgovara zapadnim standardima i pravilima, nema primedaba na račun Medvedeva. U njega polažu velike nade i zemlje kao što je Nemačka, gde su veoma jaki srednja klasa i srednji biznis. Medvedev je već objavio da će se posebno baviti razvojem srednjeg biznisa u Rusiji, na šta su veoma pozitivno reagovali zapadni, a posebno nemački preduzetnici.

Već u subotu u Rusiju stiže Angela Merkel. Ona će, najverovatnije, biti prvi strani državnik koji će posetiti Rusiju nakon zvaničnog proglašenja rezultata, planiranog za 7. mart.