Čarls i mi

Princ od Velsa je u Srbiji dočekan kao kralj. Princ Čarls i vojvotkinja od Kornvola imali su takav tretman ne samo od predstavnika zemaljske, već i nebeske Srbije.

Tako je i premijer Aleksandar Vučić na svečanoj večeri za Čarlsa i Kamilu prvi put zvanično predstavio svoju suprugu Tamaru, koja se do sada nije pojavljivala u ceremonijalnim događajima, što je svakako jedan od detalja o kojima će raspredati beogradska politička čaršija željna detaljnih tračeva iza scene republikanskog srpskog dvora.

Mnogo važnija poruka, posle dvodnevnog druženja Čarlsa sa Srbima, jeste da će London konačno shvatiti da Srbi ne mrze Engleze ko Nemce, što bi se dalo zaključiti iz teza o britansko-srpskim odnosima koje poslednjih godina natura deo ovdašnje intelektualne i kafanske elite.

Prema toj tezi, za sve su nam krivi Englezi: od Berlinskog kongresa i 27. marta, do protežiranja Tita na uštrb Draže, pa sve do predloga rezolucije o Srebrenici po kojoj bi, da je usvojena, Srbi bili proglašeni za genocidan narod.

Ali, mi se nismo pravili Englezi tokom dvodnevne posete čoveka i njegove žene koje znamo mahom iz tabloidnih vesti svetskog džet seta. Naprotiv, poslužili smo se svojim tradicionalnim oružjem. To je bombardovanje gostiju salvama gostoprimstva. Oni nama predlog rezolucije, mi njima jelek i opanke.

Taj običaj u Srba ponekad izgleda kičerajski i snishodljivo, te je i poznata univerzitetska profesorka istorije priznala da je osećala veliku tremu dok je uvežbavala korake za kraljevsku šetnju uz kratak kurs istorije prinčevskom paru.

I Čarlsov odgovor tokom obilaska Kalemegdana je bio karakterističan za prvog naslednika vođe imperije. Naime, iskreno se šokirao kada je čuo koliko su nas bombardovali. Gotovo da se sažalio nad našom gorkom sudbinom. Meni se, međutim, učinilo da je Beograd bombardovan mnogo više nego šest puta, kako je prebrojala ushićena istoričarka.

Ali, da ipak zaboravimo prošlost. To što je Čarls na poklon dobio toliko ikona, da još dugo vremena neće morati da ide na Hilandar, svedoči o njegovom ugledu unutar SPC. Retko kada vrh crkve tako srdačno dočekuje budućeg šefa zapadnog kraljevstva.

I obično suzdržani Irinej bački, i uvek srdačni mitropolit Porfirije, nisu krili zadovoljstvo što ispijaju manastirsku rakiju u Kovilju, koji se smatra glavnim kadrovskim inkubatorom SPC, zajedno sa Čarlsom.

Ako se još pozabavimo i legendom da je po svom ocu, grčkom princu Filipu, princ od Velsa pravoslavac, te da po nekakvom porodičnom stablu, kaže teorija zavere, njegovo poreklo vodi ka našem plemstvu, zašto se onda čudimo što Čarlsa, iako britanskog prestolonaslednika, Srbi već smatraju za kralja?

To je inače manir malih naroda u susretu sa imperijom: taj njihov princ, mora da je naš čovek! Tim pre, što ga ne žele.