Partizanova muka i igrač više

Od šest utakmica u ovoj polusezoni, Partizanovi fudbaleri nisu pobedili samo u onima u kojima su rivali završavali sa igračem manje. I dok je kapiten OFK Beograda Planić bio isključen pred nadoknadu vremena na kraju susreta u kojem je njegov tim slavio sa 2:1, „crno-beli” su protiv Crvene zvezde (1:2), zbog crvenog kartona njenom kapitenu Lukoviću, igrača više imali skoro pola sata. Najduže, od 44. minuta, šampion je protiv desetorice igrao prekjuče kod kuće u prvoj utakmici polufinala Kupa sa Spartakom, koji je izborio 0:0 pred revanš 20. aprila.

Posle meča, deo navijača je na Internet portalima zamerao treneru Ivanu Tomiću što je, kako se navodilo, rekao da „nije lako protiv desetorice”. Mladi šef struke je inače izjavio:

„Kada se ekipa sa deset igrača povuče nekada nije lako stvoriti šansu, kako god to izgleda. Mi smo imali sjajne šanse, moramo da se potrudimo da popravimo realizaciju”.

Pre nekoliko meseci, posle susreta u kojem je njegov Arsenal slavio sa 1:0 u Njukaslu, igrajući sa igračem više od 16. minuta zbog isključenja bivšeg napadača Partizana Aleksandra Mitrovića, menadžer Arsen Venger je kazao:

„Uvek je teško sa jedanaestoricom protiv desetorice, kada igrate u gostima”.

Ekipe koje ostanu sa igračem manje uglavnom se okreću defanzivi, ali bilo je slučajeva da i tada ostvare preokret. Na primer, Čelsi je u revanšu polufinala Lige šampiona 2012. eliminisao nikog drugog do Barselonu na „Nou kampu”, tako što je posle isključenja Terija u 37. minutu, stigao od 0:2 do 2:2 (ukupno bolji rezultatom 3:2). Ipak, to je jedan od izuzetaka.

Baveći se tvrdnjama fudbalskih stručnjaka da je teško i protiv desetorice igrača, na smeru za statistiku Univerziteta za ekonomiju u Notingemu su analizirali 1.520 utakmica engleske „Premijer” lige u periodu od 2009. do 2013. godine. Ustanovljeno je da, kada je domaći tim brojniji za jednog, osvaja 2,05 bodova u proseku – 0,36 više nego obično u igri 11 protiv 11. Prema istom uzorku, Vengerova tvrdnja je ta koja zbilja nema uporište u praksi: kada je domaći tim ostajao sa igračem manje, kao što je bio slučaj sa Njukaslom, u proseku je osvajao samo 0,83 boda – 0,86 manje nego inače.

U svakom slučaju, za brigu Partizana je pre svega igra iz perioda dok je borac za opstanak u Superligi bio kompletan. Do crvenog kartona Tumbasevića, „crno-beli” nisu stvorili šansu. Kao i na prethodna tri meča u kojima su ostvarene pobede, u špicu je bio Saša Ilić. Već sama igra sa 38-godišnjim veznim fudbalerom kao najisturenijim jeste svojevrsna ocena kako je prelazni rok obavio sportski direktor Ivica Iliev. Tomić je dva centarfora, Božinova i 16-godišnjeg Vlahovića ostavio na klupi, a preostalog klasičnog napadača Fofanu van protokola, iako je u njemu bilo prostora za još jednog stranca zbog odsustva Evertona.

Božinov je zaigrao od 46. minuta i sa dve očajne reakcije u odličnim pozicijama podsetio na razočaranja sa evropske scene, ali Bugarin je sa 12 golova ubedljivo najbolji strelac Partizana u prvenstvu. Na pitanje o svojoj maloj „minutaži” ove polusezone je odgovorio:

– Šef je po dolasku za trenera rekao – ako bude nezadovoljnih neka to kažu. Svi bismo voleli da igramo, ali sve je u redu.

Nekadašnji član velikih evropskih klubova je ovako pričao o neiskorišćenim šansama:

– Kriv sam, ja sam špic, a nisam mogao da dam gol. I drugi su imali šanse, svi smo krivi kada se ne uspe. Dobro radimo na treninzima...

Do odluke u Subotici, Partizan ima pet utakmica Superlige (prekosutra sa Čukaričkim u gostima) od kojih jednu u plej-ofu.

– Moramo da dobijemo u revanšu, jer želimo da idemo u finale i osvojimo Kup, i zato što smo mi Partizan – zaključio je Božinov.

Da nije bilo pogotka Božinova jesenas protiv Javora (3:2), Partizan ne bi imao nijednu pobedu na poslednjih šest mečeva koje je rival završavao sa igračem manje. Čak četiri puta je izgubio: protiv Čukaričkog (igrač mu isključen u 72. minutu) u oktobru i Vojvodine (83) u decembru u Humskoj, nakon što su ostajali sa igračem više, „crno-beli” su promašivali penale za izjednačenje...