Čekajući autobus za bolji život

Gledajući ljude kako ulaze u autobuse, i on je poželeo da uskoči u jedan u nadi da će ga odvesti u bolji život, tamo gde je toplije i čistije nego što je ujutru bilo na stajalištu na Zelenom vencu, tamo gde će ga neko pomaziti i dati mu da pojede nešto lepše od korice hleba.

Dugo je čekao, autobusi su dolazili i odlazili, ali njegove linije nije bilo. Na kraju je, onako iznuren i izgladneo, čekajući zaspao. Probudili su ga glasovi ljudi, ustao je i odšetao da potraži neko mirnije mesto.

Njegov autobus nije naišao.