Rodoljubi hoće „preko Putina" u skupštinu

Bivši funkcioner radikala Dragan Todorović siguran je da će kao prvi na listi manjinskog „Srpsko-ruskog pokreta – Slobodan Dimitrijević” postati poslanik u novom skupštinskom sazivu. Umesto najmanje 200.000 glasova, koliko će strankama biti potrebno da dobiju da bi prešli izborni cenzus od pet odsto, njemu će kao kandidatu ruske manjine biti dovoljno da pređe prirodni prag. Ako je suditi prema izlaznosti na prethodnim izborima, za to će mu biti potrebno da dobije 14.000 glasova. Ukoliko član koalicije „Rodoljubi” zadobije poverenje glasača, kao što je to pre četiri godine uspeo na vlaškoj listi „Nijedan od ponuđenih odgovora” Nikola Tulimirović, on će sedeti u skupštini zahvaljujući „manjinskom triku”.

Kada se govori o proruskim i ruskim strankama u Srbiji, istraživanja javnog mnjenja godinama odavno pokazuju da je Vladimir Putin najpopularniji strani političar kod nas. Spisak partija koje bi politički da profitiraju na Putinovoj harizmi nije mali – osim Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije i Dveri, tu su još Državotvorni pokret, Srpska narodna partija, Treća Srbija, Naši, kao i grupa građana „Istočna alternativa”, na čijem je čelu Dragan Todorović, koji je pre nekoliko meseci sa Sinišom Kovačevićem i Aleksandrom Đurđevom formirao koaliciju „Rodoljubi”.

Dragan Todorović ne vidi ništa loše u tome što će, ako dobije poverenje, na mala vrata ući u parlament i što je na ruskoj izbornoj listi. On ne smatra da je to prevara birača i kao dokaz navodi da podržava program ovog ruskog pokreta koji se zalaže da Srbija i Rusija uspostave čvrste političke, diplomatske i vojne veze.

„Za građane je najvažnije da imaju poverenja u ljude koje biraju i da ih oni neće, kada uđu u Skupštinu, prevariti i potrčati u vlast i izneveriti programska i idejna načela. Mi smo pre osam meseci izlepili veliki broj plakata u kojima smo naglasili da želimo saradnju sa Rusijom”, kaže Todorović.

On priznaje da i neke druge partije desne orijentacije imaju program koji umnogome nalikuje programu za koji se zalaže, ali smatra da je on tvrđi u zahtevima za čvršću saradnju sa Rusijom. Na pitanje zašto nije na izbornoj listi SRS-a, čiji je član bio više od deset godina, tim pre što ga je lider Vojislav Šešelj pre nekoliko meseci pozivao da se vrati u stranku ili na listi DSS–Dveri, Todorović kaže:

„Sa radikalima sam završio. Pre četiri meseca sam zatražio da me izbrišu sa spiska članova, jer dugo nisam bio aktivan. DSS i Dveri su za mekšu saradnju sa Ruskom Federacijom i njima je najvažnije da prođu cenzus, a ne da dođe do ukrupnjavanja na ovoj strani političke scene. Uprkos tome pokušali smo da se dogovorimo, ali nismo uspeli”, kaže Todorović.

Osim Todorovića, u vrhu izborne liste „Srpsko ruskog pokreta” nalaziće se i reditelj Siniša Kovačević, koji takođe ne vidi ništa sporno u tome što će biti na manjinskoj listi. Kao dokaz za tu tvrdnju on navodi da je reč o koincidirajućim programima.

„Kao osnovana izborna načela mi imamo nekoliko bitnih zajedničkih stvari: odustajanje od posrtanja prema EU i okretanje u političkoj i spoljnopolitičkoj sferi prema Rusiji”, kaže Kovačević.

Na pitanje da li mu kao nekadašnjem članu DSS-a smeta što je na istoj izbornoj listi sa bivšim radikalom Todorovićem, Kovačević odgovara kontra pitanjem:

„Da li vama smeta što su Aleksandar Vučić ili Maja Gojković bivši radikali? Pa ako ste njima oprostili, učinite to i Todoroviću. Na pravom mestu je moralni kredibilitet ljudi i politički program, pa tek onda emocionalni kontekst.”

Programski direktor Cesida Đorđe Vuković smatra da je to što se pojedine stranke registruju kao manjinske, a to nisu, u stvari zloupotreba zakona i dodaje da je diskreciono pravo svake stranke da na svoju izbornu listu stavi koju hoće osobu, ako je naš državljanin.

„Najlakši i najisplativiji način da neko registruje političku stranku u Srbiji jeste da je prijavi kao partiju nacionalne manjine, jer je za to potrebno deset puta manje novca i potpisa građana nego što je to slučaj za ’običnu’ stranku. Svako može da se izjasni kako hoće i može da menja kad god poželi svoje etničko opredeljenje i to je njihovo ljudsko pravo koje im niko ne može oduzeti. Zakonski nije ništa sporno što će se Todorović ili Kovačević naći na manjinskoj listi, jer ako bi se to dovelo u pitanje to bilo ustavno ugrožavanje njihovih prava”, ističe Vuković.