Matijević i Kostić hoće PKB ali kada „padne" cena

Tender za prodaju Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i zvanično je propao jer se na njega nije javio nijedan investitor. Mada još nema zvaničnih informacija o narednim koracima sve je izvesnije da će biti objavljen novi krug prodaje ovog beogradskog kombinata.

Ovoga puta, kažu u Ministarstvu privrede, pod relaksiranijim uslovima. U prevodu – nagoveštava se da će PKB biti ponuđen po nižoj ceni od prethodno ponuđena 154 miliona evra.  

Prema zakonu, dve nedelje od proglašenja tendera neuspešnim objavljuje se novi poziv, a cena može da padne maksimalno za trećinu od početne. U sadašnjim okolnostima, PKB (u drugom krugu) ne bi smeo da bude ponuđen za manje od 102,7 miliona evra. Ministarstvo privrede sada najavljuje i novu procenu vrednosti korporacije što bi moglo da utiče na visinu početne cene nadmetanja.

Inače, minimalna cena ispod koje imovina u postupku privatizacije ne sme da se prodaje je trećina procenjene vrednosti.  

Najave iz Ministarstva privrede idu naruku potencijalnim investitorima koji su po svemu sudeći očekivali ovakav rasplet. U medijima se oglasio Petar Matijević, vlasnik industrije mesa „Matijević”, koji je već dugo viđen na čelu PKB-a. Sam ili u društvu sa Miodragom Kostićem, vlasnikom „MK grupe”, koji mu je do sada bio najveći (ako ne jedini) konkurent u nadmetanjima za kupovinu posrnulih srpskih kombinata. Oni su navodno, još pre godinu dana, čekajući objavu prodaje PKB-a, oformili konzorcijum za zajednički nastup u ovom poslu.    

Matijević je u izjavi za B92 poručio da će zajedno sa Kostićem razmisliti o kupovini PKB-a, ali samo u slučaju da mu „padne cena”.  Rekao je da su oni zainteresovani za privatizaciju ako cena bude prihvatljiva. Još ranije Matijević je predviđao da je početna cena PKB-a visoka i da to neće moći da plati nijedna domaća kompanija. 

– Država bi trebalo da ima u vidu da je došlo do drastičnog pada poljoprivrednih proizvoda prošle godine i da postoji rizik ulaganja u ovu oblast – rekao je Matijević.

Poznavaoci, međutim, tvrde da je upravo zarada u ovakvim sistemima zagarantovana. PKB je jedini preostali neprivatizovani veliki kombinat. Prednost je u tome što sve što proizvede može da proda na udaljenosti od 10 kilometara. On je i građen sa namerom „da hrani” Beograd. Zato kažu i da je trenutna procenjena vrednost ispod realne.

– Sada će po svemu sudeći „obarati” cenu kako bi PKB što pre bio privatizovan. U trenutku kada zemlja bude mogla da se prodaje strancima cena hektara mogla bi da bude uvećana tri puta– kaže dobro upućeni sagovornik.     

Procenjuje se da će se država verovatno opredeliti za objavu novog poziva za investitore jer PKB-u preti stečaj. Zakon daje još dve mogućnosti – pronalaženje strateškog partnera ili izdvajanje delova kompanije koji mogu samostalno da budu ponuđeni na prodaju.  

Osim 17.677 hektara zemljišta na Paliluli, Surčinu i Zrenjaninu i farme krava, sa koje se svakoga dana isporučuje oko 180.000 litara mleka, oglašena je i prodaja poslovnih građevinskih objekata, kao i udeli PKB-a u preduzećima – „Eko-lab”, „PKB Agroekonomik Institut za naučno istraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi”, „Poljoprivredna avijacija PKB” i „Veterinarska stanica PKB”. 

U ministarstvu privrede su takođe rekli da će, kao alternativa, biti razmotren i plan reorganizacije jer PKB-u zaštita od prinudne naplate poverilaca ističe krajem maja ove godine. Obaveze PKB-a prema poveriocima su između 60 i 70 miliona evra.