Srpsko-hrvatska svađa oko Šešelja

Ako je suditi po napadu na srpske vlasti koji je iz Zagreba usledio posle odluke Haškog tribunala da Vojislav Šešelj izricanje presude sasluša u Beogradu, lider radikala je iznenada postao najozbiljnije otvoreno pitanje između dve države. Kritike srpskih vlasti, koje nisu poslale Šešelja u Hag da tamo dočeka odluku suda, i upozorenja tim povodom stigli su bezmalo od celog hrvatskog državnog vrha.  

Hrvatski premijer Tihomir Orešković rekao je juče u Briselu da očekuje da će Srbija doneti ispravnu odluku u vezi s liderom radikala i haškim optuženikom Vojislavom Šešeljom. „Svi znamo da Srbija želi da pokrene pregovore kako bi postala najnovija članica EU. Uveren sam da će Srbija doneti pravilnu odluku”, poručio je Orešković ne precizirajući šta sa stanovišta zvaničnog Zagreba znači „pravilna odluka”.

O tome šta konkretno očekuju od Beograda, govorili su drugi hrvatski zvaničnici, kod kojih je odluka Haškog tribunala da Šešelj prati izricanje presude 31. marta iz Beograda putem video-linka izazvala veliki revolt.      

Tako je prvi potpredsednik hrvatske vlade Tomislav Karamarko, kako prenose tamošnji mediji, najavio da će Hrvatska reagovati ukoliko Šešelju bude omogućeno da odluči hoće li doći na izricanje presude pred Haškim sudom, prenose hrvatski mediji. „To sa Šešeljom je presmešno, radi se o zločincu, ovo su sada već nekakve perverzne varijante i mogućnosti”, rekao je Karamarko, dodajući da se „očigledno radi o zločincu koji se smeje svima u lice, kao i celom svetu i Haškom sudu”.

I dok su se reakcije čelnika HDZ-a mogle očekivati, donekle je iznenađujuće da je lider Mosta Božo Petrov, koji važi za umerenog političara, pre svih uputio oštre kritike na račun Beograda posle saopštavanja odluke Tribunala da Šešelj izricanje presude prati iz Beograda. Ovaj novi potpredsednik hrvatske vlade kritikovao je na svom fejsbuk profilu vlasti u Beogradu jer nisu izručile „ratnog zločinca” u Hag kako bi tamo dočekao presudu.    

„Umesto da se Šešelj smesta uhvati i pošalje u Hag, u Srbiji se ponašaju kao da je reč o suđenju za lakši saobraćajni prekršaj. Vidim da su mnogi u Srbiji zaboravili na neke događaje. Ako Srbija misli da su na takvo ponašanje svi u Hrvatskoj slepi, varaju se. Hrvatsku su u pregovorima oko pristupanja EU stopirali i minirali zbog mnogo manje bitnih stvari”, napisao je Petrov posle čega su usledile oštre reakcije Beograda.

Uzvraćajući na napade iz Zagreba, Nebojša Stefanović je poručio hrvatskim vlastima da prvo pogledaju u svoje dvorište. Hrvatska, kako je rekao ministar policije, prvo treba da reši pitanja sa narastajućim fašizmom u svojoj državi, da se pozabavi pitanjima koja muče Srbe, izvini se za ratne zločine i štetu koju je nanela, a onda može da komentariše stvari kod suseda.

„Imali smo proteklih godina toliko kršenja ljudskih prava Srba i prava na povratak i na normalno zapošljavanje i obrazovanje da je nemoguće da imate ćiriličnu tablu, a da ne bude polomljena – to je valjda ta evropska i demokratska vrednost. Bilo je i postrojavanja crnokošuljaša na centralnim trgovima, a da to nikome ne smeta i da se o tome ćuti”, rekao je Stefanović, kako prenosi Tanjug.

I pored upozorenja koja stižu sa najviših mesta iz Hrvatske, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, ne očekuje da Zagreb blokira put naše zemlje ka EU. Uz opasku da Hrvatska kao članica EU poseduje mehanizme kojim bi mogla da uspori proces evropskih integracija Srbije, ona je podsetila na brojne negativne poruke uoči nedavnih izbora u toj zemlji i to da je Srbija reagovala „na odmeren i pravi način, u duhu dobre saradnje”. „Očekujem da će naše komšije razumeti da je Srbija iskrena u uspostavljanju dobrih odnosa i sprovođenju reformi”, dodala je Jadranka Joksimović.

Trebalo bi, međutim, podsetiti i da Hrvatska ni ranije nije sedela skrštenih ruku kada je u pitanju Šešelj. Tako je bivši predsednik Ivo Josipović pisao predsedniku Haškog tribunala Teodoru Meronu, žaleći se na puštanje Šešelja „zbog opasnosti da njegov govor mržnje teško naruši mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi”.

Oštar je bio i Zoran Milanović, koji je 2014. kao premijer Hrvatske ocenio da je „samo ono što je Šešelj izgovorio tokom devedesetih teško krivično delo”, dok je bivša ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić ustvrdila da je „prostim okom vidljivo da se radi o ratnom zločincu”.

I nova hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je odmah po dolasku na vlast početkom 2015. godine tražila od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da preduzme sve korake kako bi obezbedio da se Šešelj vrati u pritvor u Hagu i da se što pre donese presuda u njegovom slučaju. Čak je i Hrvatski sabor usvojio deklaraciju o Šešelju, u kojoj traži vraćanje lidera radikala u Hag.

Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović kaže da ovakvim reakcijama Hrvatska želi da pokaže da je mnogo moćnija zemlja nego što je bila pre ulaska u EU i da sada može uslovljavati druge zemlje, ili bar misli da to može.

„Hrvatska sada želi pokazati samoj sebi i drugima da je moćnija nego što je bila”, ocenjuje Jović i dodaje da se ipak ne može stavljati znak jednakosti između bivše i nove hrvatske vlasti.

„Ova vlast ima daleko tvrđu liniju prema Srbiji i uopšteno Srbima. Srbija je potpuno pogrešno procenila Milanovića, koga je napadala kao nekog velikog protivnika Srba i proglašavala ga ustašom na naslovnim stranama nekih tabloida. Sadašnja Hrvatska nema nekih dodirnih tačaka sa prethodnom Hrvatskom ni u unutrašnjoj ni u spoljnoj politici.

Hrvatska se u spoljnoj politici sada orijentiše prema severu, Baltik–Jadran vertikala, koja ima i drugi krak, a to je Baltik – Crno more. A između te dve vertikale nalaze se Srbija, Bosna i druge zemlje Balkana koje ne pripadaju ni jednom ni drugom savezništvu, po hrvatskom zamišljanju savezništava unutar Evrope”, objašnjava Jović.

On, međutim, smatra da deo krivice leži i na Srbiji, koja je dozvolila da se dovede u jednu takvu situaciju jer je napravila mnogo ustupaka zbog ulaska u EU i oćutala pritiske.

„Hrvatska vidi da se Srbija ponaša popustljivo zbog ulaska u EU i ne reaguje u nekim situacijama, što bi bilo očekivano. I zato Hrvatska smatra da onda i ona može da je pritiska”, kaže Jović.

Za Slobodana Jankovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu nema razlike između stare i nove hrvatske vlasti.

„Nema nekih razlika između hrvatske levice i desnice, i jedni i drugi neguju kult domoljubnog, navodno odbrambenog, rata sa stanovništvom koje tu živelo i pre postojanja Republike Hrvatske.

Nema velike razlike između ove i bivše vlasti u Hrvatskoj. I jedna i druga opravdavaju svoje generale šta god da su oni činili u tom ratu, imaju isti odnos prema Srbiji i Srbima”, ocenjuje Janković i dodaje da je kod levice možda taj negativan odnos prema Srbiji manje izražen, ali suštinskih razlika nema.

I nakon devedesetih, kako kaže, hrvatska politika opstaje na sukobljavanju sa Srbijom, na stalnom držanju priče o nekom neprijatelju.

„Šta za Hrvatsku znači da li je Šešelj u Hagu ili ne? Oni su dobili samim tim što je Haški tribunal doneo skandaloznu odluku o puštanju Gotovine i Markača iako su počinili zločine u Oluji, tako da oni ne bi trebalo uopšte da se oglašavaju povodom Šešelja.

Ovo je sada skretanje pažnje sa ekonomskih pitanja u sopstvenoj državi”, zaključuje Janković.