Kisindžer nobelovac, Videla zločinac

Henri Kisindžer i zloglasni argentinski diktator Horhe Videla osvanuli su na crno-beloj fotografiji koja prekriva gotovo celu naslovnu stranu jučerašnjeg broja buenosajreskog lista intelektualne levice „Pahina 12”. Uz sliku iz starih vremena objavljuje se i vest koja je pred posetu Obame Argentini obišla ceo svet.

Vašington će početi da objavljuje tajne dokumente CIA, FBI, Pentagona… kako bi se obelodanili podaci o upletenosti SAD u vojni udar (1976) i potonji šestogodišnji državni teror u kome je nestalo 30.000 ljudi.

Obama u Argentinu stiže 24. marta, baš na dan kad ova zemlja obeležava 40 godina otkad su Videlinim pučem otpočela olovna vremena takozvanog prljavog rata, kada su uz podršku Amerike, u ime odbrane od levičarenja, pregažena sva ljudska prava, uključujući i hiljade života.

Predsednik SAD u Buenos Ajres leti pravo iz Havane gde treba da ubedi Kastrov režim kako je Americi na prvom mestu briga za dobrobit Kubanaca i poštovanje ljudskih prava.

Oslobađanjem svih političkih zatvorenika na Kubi, Vašington uslovljava ukidanje poluvekovnog embarga, a istovremeno u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo (u kubanskom zalivu pod istim imenom) više od jedne decenije bez suđenja i dokaza leže zatvorenici osumnjičeni za terorizam čija je sudbina potpuno neizvesna.

Kada je o ulozi Vašingtona u argentinskom stradanju reč, grupe za istraživanje zločina, i organizacije za poštovanje ljudskih prava,  svih ovih četrdeset godina od SAD traže da se otvore njihovi dokumenti. Naročito je bolna svaka pojedinačna sudbina baka sa Majskog trga, čiju su decu u mladim godinama vojnici oteli, mučili ih u ilegalnim zatvorima vojne hunte i potom ubijali.

Trudne devojke su mučene dozirano, tako da ostanu žive dok ne rode dete. Potom su ih ubijali, a bebama bi menjali identitet i poklanjali ih podobnim vojnim porodicama. Neke od baka su uz veliku pomoć UN, stručnjaka za DNK analizu uspevale da upoznaju svoje unuke, kada su ovi bili već u poodmaklim godinama.

Tek 2002. godine Vašington je pod pritiskom javnog mnjenja skinuo oznaku tajnosti sa jednog dela papira. Iz njih se, između ostalog,  moglo videti kako su neki od najviših funkcionera SAD znali i podržavali najbrutalnije torture vojnika nad osumnjičenim za neistomišljeništvo, a da nisu uvele nikakve sankcije argentinskom režimu. Među njima je glavnu ulogu igrao tadašnji ministar diplomatije Henri Kisindžer.

U razgovoru sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Argentine, admiralom Augustom Guzetijem, tadašnji državni sekretar (1969–1977) požurivao je vlast u Buenos Ajresu da sve što moraju da urade kako bi uništili sumnjive – urade što pre. Cilj je bio da se levičari unište pre nego što bi nekom u Kongresu palo na pamet da potegne pitanje kršenja ljudskih prava u Argentini.

Iz suđenja glavešinama vojne hunte u Argentini, koja su počela odmah po dolasku demokratije, ali su u međuvremenu zbog pobuna u vojnim redovima odlagana, moglo se zaključiti da je uloga američke administracije bila odlučujuća i u stvaranju operacije „Kondor” u kojoj su tokom godina likvidirane hiljade levičara u Čileu, Argentini, Urugvaju, Paragvaju i Brazilu.

Zbog umešanosti Henrija Kisindžera i CIA u krvavom Pinočeovom puču u Čileu i njegove uloge u operaciji „Kondor”, nekadašnjem državnom sekretaru SAD upućivani su sudski pozivi za svedočenje iz mnogih zemalja, na koje se on nikad nije odazvao. Brazilska vlada povukla je poziv Kisindžeru da u Sao Paulu održi govor na jednoj međunarodnoj konferenciji (2001) jer nije mogla da mu garantuje diplomatski imunitet. 

Kisindžer je bio i ostao dobitnik Nobelove nagrade za mir, kao i Barak Obama koji za nekoliko dana stiže u Argentinu sa obećanjem da će nove hiljade dokumenata o umešanosti Vašingtona u zločine u Latinskoj Americi biti najzad otkrivene.

Za razliku od njih, Horhe Videla je posle više ponovljenih suđenja u rodnoj Argentini osuđen 2012. na 50 godina zatvora zbog naredbe o otimanju i odvajanju 500 beba od porodica levičarskih političkih disidenata koji su bili nezakonito zatvarani tokom njegove vladavine.

Neke od tih beba rođene su u podrumima kasarni „memorijalnog parka”, koji će Barak Obama posetiti kad stigne u Buenos Ajres. Zloglasna vojna škola ESMA koja se nalazi u luksuznom kvartu argentinske prestonice bila je najmasovnije mučilište u vreme vojne hunte. Mnoge majke i bake neće doživeti da saznaju istinu baš zato što će se mnoge tajne koje čuva Vašington otkriti suviše kasno.

To konstatuje i jučerašnja naslovna strana „Pahine 12”, koja pod naslovom „Bolje ikad...” donosi tekst o poseti američkog predsednika i o odluci da se skine oznaka „poverljivo” sa sudbine njihove dece.