Bivši muftija

Do sada se vozio u automobilu sa registarskim oznakama „mufty”. Upitan u jednoj televizijskoj emisiji hoće li posle izbora da menja tablice i kako, Muamer Zukorlić je rekao: „Videću, zavisi da li ću da budem predsednik ili potpredsednik vlade, ili ministar, pa u skladu sa tim...”

Dajući ostavku na mesto muftije, Zukorlić je, kaže, zauvek skinuo versku kapu i upustio se u političku trku kao nosilac liste BDZS-a.

Na čelo sandžačkog mešihata Zukorlić je došao 1993. godine. Od 2007. do prošle godine bio je predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, a potom je opet postavljen za sandžačkog muftiju.

Bio je kandidat za predsednika Srbije 2012. godine, nudeći građanima „program spasa”, uz obećanje da će, ako pobedi, skinuti ahmediju. Dobio je blizu 60.000 glasova.

„Ne pada mi na pamet da osnivam političku stranku. Partije se bave parcijalnim interesima, a meni su u prvom planu temeljne ili krovne institucije Bošnjaka”, govorio je Zukorlić, kada je 2010. godine bio nosilac liste za Bošnjačko nacionalno veće.

Njegovi govori oduvek su odisali politikom i drugi su ih često videli kao zapaljive. A on je odgovarao da se od političkih napada ne može braniti molitvama nego – politički.

Srbiju godinama optužuje da krši prava muslimana i da to može da joj se osveti. Izbrojao je 11 genocida nad Bošnjacima, a za poslednji, u Srebrenici, tražio je da se upiše u skupštinsku deklaraciju. Iz Novog Pazara poručivao je Srbiji da joj nije pametno da se igra vatrom u Sandžaku, jer „vatre može biti do vrha i samo naša kuća goreti neće”. Bošnjacima je objašnjavao da nisu srpskog porekla nego da su potomci Ilira. Odvraćao ih je od slanja dece na svetosavske svečanosti u školama, jer je to deo velikosrpske asimilacije. Kroz grad je defilovao s momcima odevenim u zelene uniforme i sa fesovima, kao u vreme Aćif-efendije, a ovog Hitlerovog sledbenika nazivao je herojem.

Na primedbe da se, kao verski službenik, ne ponaša nimalo skromno, odgovarao je da je prošlo vreme kada je Islamska zajednica bila ubogi siromah koji stanuje u dotrajalim građevinama pod ćeramidom, te da on stvara moćnu instituciju, koja će u svemu biti prva. Uz opasku da se samo fukari daje sitno, od Bošnjaka u evropskim gradovima tražio je i dobijao po najmanje 500 evra za velike nacionalne projekte.

„Naš san je da u Novom Pazaru sagradimo veliku džamiju, koja će moći da primi nekoliko hiljada ljudi i koja će biti pečat islamskog identiteta grada”, govorio je pre dve godine.

Pošto je bezuspešno tražio od države da Islamskoj zajednici vrati oduzetu vakufsku imovinu, sam je osvajao vakufe. Uzalud sudska rešenja i zabrane – u rukama Islamske zajednice su i Stara novopazarska banja i zgrada u centru grada i livada na kojoj je opština htela da gradi školu.

„Sloboda se osvaja, a ne dobija”, opravdavao je svoje postupke Zukorlić.

Sa Slobodanom Miloševićem se nije sretao, sa Zoranom Đinđićem se odlično razumeo, Koštunica mu je kriv za razbijanje Islamske zajednice, Boris Tadić ga je izneverio, a Tomislav Nikolić deluje pouzdanije od Tadića, mada ocenu o njemu, kao ni o Aleksandru Vučiću, još nije zaključio. Iako u izbornu kampanju ide sa sloganom „za pomirenje”, često mora da se ugrize za jezik dok govori o Sulejmanu Ugljaninu i Rasimu Ljajiću.

Za duhovni centar muslimana smatra Sarajevo. S bivšim reis-ul-ulemom Mustafom Cerićem blisko je sarađivao, a sadašnjeg Huseina Kavazovića, kaže, poštuje kao vrhovnog vođu muslimana.

Muamer Zukorlić je rođen u selu Orlje kod Tutina 1970. godine. Medresu je završio u Sarajevu, Islamski fakultet Alžiru, a postdiplomske studije u Libanu. Ima dve žene, sedmoro dece i troje unučadi. O višeženstvu govori sa stanovišta islama, ali na pitanja o ličnom primeru ne odgovara.