Ankara izbeglicama ucenjuje Brisel

Bi­li smo za­ve­de­ni evrop­skim snom ko­ji je po­stao noć­na mo­ra, ka­že Kon­stan­ti­na Ku­ne­va, čla­ni­ca Evrop­skog par­la­men­ta iz re­do­va Si­ri­ze. Te re­či, ko­je je ova Gr­ki­nja bu­gar­skog po­re­kla iz­go­vo­ri­la na su­bot­njem pa­ne­lu po­sve­će­nom knji­zi „Re­o­sni­va­nje Evro­pe”, od­no­se se na sta­nje u Bu­gar­skoj po­sle ula­ska u EU. Ali, nje­na za­pa­ža­nja da je u po­me­nu­toj ze­mlji „stvo­re­na no­va oli­gar­hi­ja ko­ja je pri­gra­bi­la dr­žav­no bo­gat­stvo” ili da su se iz nje „mno­gi ise­li­li dok su oni ko­ji su osta­li mno­go pa­ti­li”, mo­gu da se pri­me­ne i na ne­ke dru­ge dr­ža­ve ko­je po­sle pa­da „gvo­zde­ne za­ve­se” ni­su odo­le­le zo­vu iz Bri­se­la.

Zbog to­ga, ona sma­tra da Evro­pa tre­ba da se re­or­ga­ni­zu­je, baš kao što po­ru­ču­je na­ziv pu­bli­ka­ci­je auto­ra Pa­no­sa Tri­ga­zi­sa, čla­na Glav­nog od­bo­ra Si­ri­ze, pred­sta­vlje­ne u su­bo­tu uve­če u be­o­grad­skom „Me­di­ja cen­tru” u or­ga­ni­za­ci­ji In­sti­tu­ta za de­mo­kra­ti­ju, mir i mo­der­nu le­vi­cu „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”. Po­sle pro­mo­ci­je, Ku­ne­va je za „Po­li­ti­ku” re­kla ne­što vi­še o ide­ja­ma ko­je za­stu­pa­ju ona i Si­ri­za.

Šta zna­či re­o­sni­va­nje Evro­pe?

To pre sve­ga zna­či re­for­mi­sa­nje nje­nih in­sti­tu­ci­ja, kon­tro­li­sa­nje ka­pi­ta­la i pa­ne­vrop­ski do­go­vor u ve­zi sa du­gom stvo­re­nim da bi se evrop­ske in­sti­tu­ci­je spa­si­le od kri­ze. Re­o­sni­va­nje pod­ra­zu­me­va i oslo­ba­đa­nje od ame­rič­kog uti­ca­ja i stva­ra­nje mi­ra bez evrop­skog uče­šća u rat­nim ra­za­ra­nji­ma dru­gih dr­ža­va i re­gi­o­na, za šta smo pri­me­re ima­li u pret­hod­nih če­tvrt ve­ka, od Ju­go­sla­vi­je, sve do Ukra­ji­ne i Si­ri­je. Ta­ko­đe, Evro­pa tre­ba da raz­vi­je slo­bod­nu i jed­na­ku ras­po­de­lu i da ne pri­hva­ta igre me­đu ve­li­kim si­la­ma ko­je je pri­mo­ra­va­ju da for­mi­ra svo­je­vr­sni zid pre­ma Ru­si­ji ali i me­đu bal­kan­skim dr­ža­va­ma.

Da li ne­dav­ni spo­ra­zum Bri­se­la i An­ka­re oko iz­be­glič­ke kri­ze mo­že da do­pri­ne­se ta­kvom re­o­sni­va­nju? Jer, EU ni­je hte­la da iza­đe svo­joj čla­ni­ci Grč­koj u su­sret oko du­go­va, a za Tur­sku, ko­ja ni­je u EU, od­mah je bi­la sprem­na da iz­dvo­ji no­vac?

Si­ri­za ima fi­lo­zo­fi­ju da Evro­pa tre­ba da se me­nja. Ali, iz­be­glič­ka kri­za je glo­bal­ni pro­blem, a ne sa­mo evrop­ski. Re­zul­tat raz­go­vo­ra iz­me­đu EU i Tur­ske je do­go­vor ko­jim se po­štu­ju pra­va iz­be­gli­ca pot­pi­sa­na po me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma 1951. u Že­ne­vi. Te­ško­ća je u to­me što evrop­ska po­li­ti­ka ta ak­ta do sa­da ni­je po­što­va­la, iako je iz­be­glič­ka kri­za jed­na te­ška si­tu­a­ci­ja u ko­joj je od­go­vor­nost sa Tur­skom tre­ba­lo da de­le i evrop­ske ze­mlje, pri če­mu ni Grč­ka ne mo­že taj pro­blem sa­ma da re­ši. Po­što se to ni­je de­si­lo, Tur­ska je do­spe­la u si­tu­a­ci­ju da mo­že da uce­nju­je i tra­ži sva­ki put sve vi­še, iako je broj iz­be­gli­ca u toj ze­mlji, sra­zmer­no bro­ju sta­nov­ni­ka, mno­go ma­nji ne­go u Grč­koj. Ta­ko­đe, u Tur­skoj već po­sto­ji in­fra­struk­tu­ra za iz­be­gli­ce ko­je ta­mo do­la­ze već tri go­di­ne, pa sa­mim tim ni­je ima­la po­tre­be za to­li­kim nov­cem iz EU. Ta­ko Tur­ska ko­ri­sti iz­be­gli­ce da bi ostva­ri­la svo­ju že­lju za evro­in­te­gra­ci­ja­ma.

Ko­li­ko je uspon de­sni­čar­skih stra­na­ka i vla­da pre­pre­ka re­o­sni­va­nju Evro­pe?

To sa­mo mo­že da vo­di ras­pa­du Evro­pe. Ne mo­že­mo da pri­ča­mo o re­o­sni­va­nju, ako ima­mo uspon de­sni­ce.

Ko­li­ko je le­vi­ca od­go­vor­na za to?

Za­što bi bi­la? To je dru­štve­ni pro­blem. Na kra­ju kra­je­va, le­vi­ca sad u Grč­koj pr­vi put vla­da u pe­ri­o­du po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. S dru­ge stra­ne, le­vi­ca je pr­va skre­ta­la pa­žnju na pro­ble­me u EU i to je nje­na etič­ka po­be­da. Ona tre­ba sa­da da bu­de hra­bra i či­sta kad se go­vo­ri o pro­me­ni evrop­skih uslo­va, na­ro­či­to za­ko­na ko­ji ima­ju neo­li­be­ral­ne po­gle­de. U Evrop­skom par­la­men­tu ta­ko­đe ima­mo do­bru sa­rad­nju sa ze­le­nim i so­ci­jal­de­mo­krat­skim stran­ka­ma ko­je se po­me­ra­ju ule­vo i ta­ko­đe sma­tra­ju da EU tre­ba da se re­for­mi­še.

Ima­te li kon­tak­te s par­ti­ja­ma ko­je se u Sr­bi­ji pred­sta­vlja­ju kao le­vi­čar­ske?

Ne­ma zva­nič­nih kon­ta­ka­ta na ni­vou stra­na­ka. Zbog to­ga smo, iz­me­đu osta­log, do­šli u Be­o­grad da ma­pi­ra­mo ko­je su to le­vi­čar­ske sna­ge u Sr­bi­ji. Ko­li­ko zna­mo, ni­jed­na ov­da­šnja stran­ka ni­je član gru­pa­ci­je evrop­ske le­vi­ce gde se Si­ri­za na­la­zi i za­to za sa­da ne­ma sa­rad­nje.