„Tviter" – desetogodišnjak koji je prestao da raste

Tačno deset godina otkako je objavljen prvi „cvrkut”, „Tviter” je juče zahvalio korisnicima u 140 slovnih mesta. Dva dana ranije direktor Džek Dorsi potvrdio je da će zadržati ovo ograničenje, uprkos ranijim najavama da će tvit biti proširen na čak 10.000 karaktera. Korisnike je obradovala odluka, jer smatraju da je kratak izraz deo identiteta ove mreže.

Kompanija, u znaku plave ptičice, ušla je u drugu deceniju rada tražeći način kako da unovči uslugu onako kako je to pošlo drugim društvenim mrežama. Ipak, broj korisnika je pet puta manji u odnosu na „Fejsbuk” i zabrinjavajuće stagnira. U poslednja tri meseca 2015. bilo je oko 300 miliona aktivnih korisnika mesečno, isto koliko i u prethodnom kvartalu. Neispunjena očekivanja investitora najbolje se vide po ceni akcije koja je od marta prošle godine pala sa 50 dolara na oko 16, koliko je trenutno.

Direktor Dorsi, jedan od osnivača i autor istorijskog, prvog tvita od 21. marta 2006, uvodio je i najavljivao razne izmene, uglavnom nervirajući korisnike. U novembru je naprečac zvezdicu, takozvani „fejv”, zamenio „srcem”, odnosno „lajkom”. Onda je najavio da će tvitovi na vremenskoj liniji izlaziti ne hronološki, nego po izboru koji odredi algoritam. Posle žestokog negodovanja i od toga se odustalo kao od proširenja tvitova.

Način na koji se menjala ova društvena mreža i njena uloga u našim životima dobro je opisao novinar „Gardijana”. Prelomni trenutak je bilo hapšenje američkog studenta u Egiptu 2008. koji je pušten iz pritvora nekoliko sati kasnije zahvaljujući tome što su njegovi prijatelji na „Tviteru” pročitali samo jednu reč – „uhapšen”. Ili kada je pilot uspeo da sa zapaljenim motorom aviona sleti u reku Hadson i spasi živote 155 putnika, što je na „Tviteru” objavljeno 15 minuta pre nego u tradicionalnim medijima. Onda je došlo arapsko proleće i period kada su mnogi poverovali da društveni mediji mogu da menjaju svet. Stigli su u međuvremenu i prvi tvitovi iz svemira, oplakana je smrt Majkla Džeksona i drugih zvezda.

„Ali kad si postao popularan, počeo si da privlačiš najgoru vrstu ljudi. Onda si ubacio plaćene tvitove i naloge, a nas ništa nisi pitao”, požalio se britanski novinar i dodao da se okrenuo drugim mrežama kada je saznao da je Kim Kardašijan dobila 10.000 dolara da reklamira jednu vrstu salate.

Ono što on ne pominje, a evidentno je poslednjih godina, „Tviter” je postao i platforma na kojoj ekstremisti šire svoju ideologiju i vrbuju sledbenike. Takođe, poligon je za najgore zlostavljače da iza maske anonimnosti vređaju druge.

Ipak, korisnici su rešili da deseti rođendan mreže proslave podsećajući na neke lepe trenutke. Na primer, da se prva prosidba na „Tviteru” desila 2009. kada je jedan Amerikanac postavio pitanje svojoj devojci i ona pred celim „Tviterverzumom” rekla: „Da”. Godinu dana kasnije su uživo tvitovali sa sopstvene svadbe.

Egipćanki Marvi Mamun ova mreža je promenila život. Za nezaposlenu majku dvoje dece, ona je u početku bila izduvni ventil da iznosi stavove o raznim temama. Kasnije je na „Tviteru” objavila da traži posao i brzo ga je dobila. Prvo je radila za jedan američki sajt, potom za Ujedinjene nacije, a sada za Bi-Bi-Si.

„Cvrkutanje” u brojkama

3. mesto u poretku društvenih mreža, iza „Fejsbuka” i „Instagrama”

440.000 tvitova u minutu – rekord oboren kada je Dikaprio dobio Oskara

84.700.000 pratilaca ima Kejti Peri, najpraćenija na mreži (slede Džastin Biber i Tejlor Svift)

300.000.000 aktivnih korisnika

500.000.000 tvitova dnevno

2.200.000.000 dolara je prihod u 2015, porast od 800.000.000 dolara u odnosu na 2014, ali i dalje ne ostvaruje profit

14.500.000.000 puta je upotrebljen emotikon „plačem od smeha”, najkorišćenija sličica na mreži