Torijevci u raskolu zbog „bregzita"

Dejvidu Kameronu je ostalo manje od sto dana da ubedi Britance da na referendumu treba da glasaju za ostanak u EU, ali mu nikako ne polazi za rukom da u to prvo uveri članove sopstvene stranke u kojoj je zbog „bregzita” započeo „građanski rat”.

Raskol je neminovan jer premijer sa najbližim saradnicima zagovara „brak” sa EU, dok većina poslanika vladajuće partije i njenih prvaka smatra da je zemlji hitno potreban „razvod”. Mnogi su okrenuli leđa Kameronu, lideru stranke i predsedniku vlade, a među njima je i uticajni gradonačelnik Londona koji je pozvao sunarodnike da u junu glasaju za izlazak iz EU. Ministar pravde je takođe kazao da se ne slaže sa šefom Dauning strita. Pobuna protiv Kamerona nastavljena je u nedelju kada je ostavku podneo ministar rada i penzija Ijan Dankan Smit, nekadašnji vođa torijevaca i otvoreni zagovornik „bregzita”. Iako se zvanično povukao zbog toga što je vlada najavila da će rezati izvesna socijalna davanja, mediji javljaju da je stvarni razlog njegovo neslaganje sa premijerom oko „bregzita”. Rasprava je produbljena kada je drugi član Kameronove vlade, Ros Altman, izjavio da dojučerašnji ministar „želi da naudi vođstvu stranke da bi pogurao kampanju za izlazak Britanije iz EU”, što je Dankan Smit demantovao za Bi-Bi-Si.

Lider vlade u Londonu ne želi da njegova zemlja kaže „zbogom” Briselu, iako je na čelu pretežno evroskeptične stranke. Kameron je pristao na kompromisno rešenje i ostavio građanima da u junu sami odluče žele li da i dalje budu deo dvadesetosmorke. Iako je zakazao referendum upravo zato da bi izbegao raskol u stranci, cepanje po evropskim šavovima nikako nije mogao da izbegne jer je stranka podeljena na dva tabora: jedan koji poručuje biračima da glasaju za suživot sa Evropljanima i drugi koji agituje za napuštanje briselskog kluba. Tako je Kameron u paradoksalnoj situaciji da uživa veću podršku u opoziciji, među laburistima, nego u sopstvenim redovima. Premijer je ranije dao slobodu ministrima da slobodno, ne osvrćući se na zvaničan stav Vajthola, izaberu da li će biti deo kampanje „za” ili „protiv”. On je upravo izjavio za „Independent” da je prema poslednjim anketama mrtva trka između glasova zagovornika i protivnika Evropske unije.

„Bregzit” je prema nedavnoj oceni magazina „Ekonomist” jedna od najvećih pretnji sa kojom bi svet mogao da se suoči (najveća je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD). EU bi mogla da se raspadne ako britanski odlazak izazove lančanu reakciju i odlazak nekih drugih članica, dok bi Britanci ekonomski izgubili, pre svega zbog toga što njihovi proizvođači više ne bi imali slobodan pristup velikom evropskom tržištu, već bi na izvoz robe i usluga u EU plaćali carine. Goldman Saks procenjuje da će u tom slučaju funta oslabiti 20 odsto. Biznismeni okupljeni u Savez britanske industrije upozoravaju da bi „bregzit” ugasio skoro milion radnih mesta na Ostrvu i dodaje da članstvo u EU obezbeđuje Britaniji dobit u vrednosti od pet odsto BDP-a, dok London u evropski budžet uplaćuje 0,4 odsto BDP-a, preneo je Rojters.

Američka vlada je izrazito protiv „bregzita” i upozorava da će London ugroziti „specijalne veze” sa SAD ako napusti EU.  Kako piše „Politiko”, Vašingtonu je potrebna Britanija koja odlučuje o politici Brisela i Barak Obama smatra da je Britanija u EU američki strateški interes. Administracija je stavila do znanja Londonu da potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Britanijom neće biti prioritet za SAD jer one upravo pregovaraju o oslobađanju nameta na protok robe i usluga sa celom EU.

Time je izbijen argument evroskeptika koji kažu da Britanija treba da se osamostali, a da će onda ispregovarati sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, SAD, Kinom i drugim velikim ekonomijama. Ostrvo najveći deo robe i usluga izvozi u EU  (45 odsto), a onda u SAD. „Ekonomist” smatra da bi britansko „ne” EU značilo ne samo nametanje tarifa za britanske proizvođače već i gubitak za „Siti” koji bi prestao da bude finansijska prestonica planete.

Zagovornici samostalnog puta, međutim, ističu da je EU preopteretila ostrvsku ekonomiju regulativama i standardima i da zemlja mora sama da odlučuje o pravilima proizvodnje ili zapošljavanja. Džonson tvrdi da je briselska birokratija „pravno kolonizovala” Britaniju zbog čega je ova izgubila suverenitet.

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg desničarska opoziciona stranka UKIP podržava „bregzit” jeste zaustavljanje imigracije iz drugih zemalja članica, posebno istočnoevropskih. Najdžel Faraž dodaje i da zemlja ne može da sačuva granice ako ostane deo bloka, što je stav koji je stekao brojne poklonike nakon terorističkih napada u  novembru u Parizu i migrantske krize koja je pokazala da EU nije u stanju da obezbeđuje svoje granice. Da bi privukao antiimigrantske birače i usporio uspon UKIP-a, Kameron je zahtevao od Brisela da Britaniju oslobodi obaveze da garantuje socijalne povlastice građanima drugih članica EU koji žive i rade na Ostrvu. To je jedan od nekoliko ustupaka Kameronu (između ostalog tu su i trajno zadržavanje funte i izuzeće iz migrantske politike) na koje je EU nedavno pristala u pokušaju da posle grčke i migrantske izbegne i britansku krizu.