Udar u srce Evrope
Dvostruki napad u Briselu aktivira višestruka pitanja, od kojih se neka tiču temeljnih vrednosti funkcionisanja Evropske unije.
Realno je sumnjati da će zvaničnici, pripadnici bezbednosnih aparata i obaveštajnih službi biti spremni da priznaju odgovornost za napade čiji je epilog da se kolektivni stres i strah šire Evropom potvrđujući da svako može da postane žrtva terorizma.
Zašto su zakazali omogućavajući da u dimu eksploziva nestanu svakodnevni mir, kohezija i multi-kulturna kohabitacija? Neće biti da nemaju novca za operacije koje su poreski obveznici iskreno spremni da finansiraju da bi imali sigurnost i sprečili militantne islamiste da raznose automobile ili sebe po lokacijama punih nevinog sveta.
Umesto toga, jedan šok sustiže drugi, panika se useljava u evropski život upravo na način na koji teroristi to žele. Kada je eksplodiralo u londonskom metrou 2005, zakazali su Britanci, u Parizu su prošlog novembra zakazali Francuzi. Danas Belgijanci. Ko zna ko je sledeći na redu.
Pokazuje se, sve ogoljenije i tragičnije, da je u Briselu nanet još jedan ozbiljan udar kolektivnoj bezbednosti EU. Ponovo se manifestuje da je Unija u praksi daleko od funkcionalnih mehanizama kolektivne zaštite. Evropa je izglasala mnoge propise po ugledu na Patriotski zakon koji je
Džordž V. Buš doneo nakon terorističkih napada 2001, ali nema sinhronizovane primene iako EU u svakoj prilici ponavlja mantru da bez koordinacije nema efikasnog suprotstavljanja terorizmu. Političarima će sada biti lako da osude teroriste jer pripadaju Islamskoj državi. Ali, formula “vaš terorista, moj borac za slobodu”
nije ukinuta i, uz podršku EU, razornom radijacijom kruži područjima koja regrutuju militante.
Ispostavlja se da je nacionalna država i dalje veoma snažna. Mnogi njihovi interesi po Bliskom istoku su različiti. Obaveštajne službe, zarad sopstvenog prestiža, ili inata, razne podatke čuvaju za sebe. Ako su evropski bezbednjaci zakazali, to nikako ne može da se kaže za teroriste koji su uzvratili samo koji dan posle briselskog hapšenja glavnog preživelog organizatora terorističkih napada u Parizu.
Namnožilo se po Evropi „usamljenih vukova“ koji pokazuju zatrašujuću organizovanost i odlučnost u obračunu sa zapadnim „nevernicima“ – umnogome odgovormim za haos po Bliskom istoku i na severu Afrike. Mnogi u Evropi biće ohrabreni da posle briselskih atentata šire drugu vrstu zloslutne poruke, one koja će biti direktan podstrek anti- imigracionim snagama koje se bore za “tvrđavu Evropu”.
Rast islamofobije kao odgovora na islamistički terorizam samo uzdiže onu čuvenu “spiralu nasilja” koja se, potom, poput groma spušta na ulice, aerodrome ili metroe evropskih gradova.
Evropa mora da nauči da ne pravi razliku između samoubilačkih akcija koje odnose živote na širokom potezu od Bagdada i Bejruta do Ankare i Istanbula. To će biti pretpostavka stvaranja širokog fronta koji jedini, uz obavezno učešće muslimana, može da se izbori sa islamističkim terorizmom.