Kako Barak Obama igra argentinski tango

Eh taj Buenos Ajres. Do juče su Argentinci potrošili brdo papira, mastila i internet impulsa da objasne Vašingtonu kako njihov predsednik ne treba da dolazi na dan koji je u istoriji Argentine upisan najcrnjim slovima. A kada je posle državne večere poznata plesačica Morom Godoj izabrala Obamu da sa njim otpleše tango, američkom predsedniku je već posle prvih koraka na uglačanom parketu oprošteno što je u posetu Argentini došao baš na dan kada je pre četrdeset godina zavedena vojna diktatura, u kojoj je, uz podršku Vašingtona, likvidirano 30.000 ljudi osumnjičenih za levičarenje. Barak Obama je sa porodicom u Buenos Ajres stigao pravo sa Kube, gde se energično zalagao za poštovanje ljudskih prava, osuđivao pritvaranje tamošnjih disidenata i ubeđivao Kubance da su demokratski principi i sloboda govora univerzalne vrednosti kojima treba težiti. U Buenos Ajres je stigao na dan kada majke i bake u belim maramama predvode masovne proteste, tražeći da im se vrate njihova deca oteta, mučena i ubijena u vreme državnog terora. I nije baš, prema pisanju i oceni argentinskih medija, bio tako odlučan u osudi američkih zvaničnika koji su obučavali, naoružavali i pomagali vojnu huntu ne samo u Argentini već i u Čileu, Brazilu, Urugvaju, Paragvaju…

Ipak, čitava buenosajreska elita, vlast, predvođena novoizabranim proameričkim predsednikom Maurisijom Makrijem, dobar deo opozicije, poznate filmske i pozorišne dive, televizijski šoumeni, baletski umetnici okupili su se na večeri gde se uz probrani malbek, jagnjetinu i puno drugih đakonija slavila nova argentinska era. Kraj sukoba sa Vašingtonom, distanciranje od levičarskih vlada Latinske Amerike, ukidanje prekomernih socijalnih davanja, kresanje glomazne državne uprave, privlačenje stranih investicija – sve je to u programu novoizabranog predsednika Maurisija Makrija, koji je za prvih sto dana na vlasti već pokazao da će svoja obećanja sprovesti u delo i da ga cena koju će platiti društvo ne zanima.

Neki to u Argentini nazivaju krajem istorije, aludirajući na knjigu Fransisa Fukujame, a Obama i njegov domaćin naglašeno su govorili da se treba okrenuti budućnosti i ostaviti grehe, zločine i greške iz prošlosti za sobom.

Na ovom balu zapaženo je odsustvo bilo odsustvo čelnica organizacije Bake sa Majskog trga, koje su, iako pozvane, pripremale manifestacije za jučerašnji 24. mart. One nisu videle uživo kako vitki Obama vešto hvata korak u zagrljaju sa maestralnom plesačicom. Svi ostali su aplaudirali. To je buenosajreska elita, ne može da odoli glamuru svoga grada, voli kad se argentinska prestonica proglašava za latinoamerički Pariz, poseduje ogromne hacijende i debele račune u Majamiju.

Po tome što je kao i Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, Adolfo Perez Eskivel, argentinski pisac, filozof i aktivista, smatra da su njih dvojica kolege, pa je predsedniku SAD i pre nego što je došao u posetu napisao pismo, tražeći od njega da odloži svoj put.

„Važno je da znaš da 24. marta nijedan predsednik, nijedna ličnost ne može da predstavlja Argentince, jer na taj datum, sve ulice i trgovi ispunjavaju se narodom, sa svim njegovim različitostima – ljudi predstavljaju sami sebe u mirnim manifestacijama. Ne možeš ni da previdiš, nemoguće je da ne znaš da je tvoja zemlja imala neraščišćenog duga prema našoj i prema mnogim drugim državama u regionu”, napisao je argentinski nobelovac svom američkom kolegi. Juče je, gostujući na radiju, ponovio da „Obama predstavlja državu koja je naoružala sve diktature na američkom kontinentu”. Eskivel je takođe podsetio da je „državni teror u Latinskoj Americi plod savršeno razrađenog projekta izvođen u ime doktrine o domovinskoj bezbednosti i da zločini nisu bili spontano delo vojnog ludila”.

Obama i Makri obišli su juče ujutru Memorijalni park, održali konferenciju za štampu i istakli da će uskoro početi da se objavljuju preostale hiljade dokumenata koji su arhivirani u Pentagonu, CIA i FBI.

Obama je priznao da je bilo incidenata kad „demokratija nije bila na nivou ideala za koje SAD bore” i kada se „kasnilo sa odbranom ljudskih prava”, ali je izbegao termin „državni teror” i nije podršku Vašingtona u tim godinama okvalifikovao kao smišljeni projekat u borbi protiv crvene opasnosti. Jedna od čelnica Majki sa Majskog trga definisala je Obamine izjave kao suviše „lajt” u odnosu na krivicu zemlje koju predstavlja.

A dok se Obama u Buenos Ajresu pripremao za svoj prvi tango nastup, američki bejzbol igrači, koji su utorak uveče u prijateljskoj utakmici u Havani pobedili kubanski tim, ostali su šest sati zaglavljeni na aerodromu Hose Marti kod Havane. Kvar na avionu nije mogao da se popravi na Kubi, gde zbog embarga nedostaju mnogi delovi, pa su igrači Tampa Bej Rejsa poleteli tek kada je po njih došao drugi avion. To je samo jedna od posledica ekonomske blokade koju američki kongres odbija da ukine zbog toga što Havana ne poštuje ljudska prava.