U libijskom rasulu 800.000 „putnika" želi u Evropu

Sve tri vlade Libije, u odvojenim saopštenjima iz Tobruka, Tripolija i Tunisa, osudile su zločin takozvane Islamske države (ID) u Briselu. Samo je podružnica ID u Sirtu i juče slavila pokolj u belgijskoj prestonici pucajući u vazduh iz kalašnjikova po promenadi mediteranskog grada, uz pronošenje crne zastave i pozivanja na džihad, prenele su juče agencije iz severne Afrike i sa Bliskog istoka.

Seirenje Islamske države u Sirtu i duž 200 kilometara obale Sredozemlja koju trenutno kontroliše istovremeno prati nova plima migranata, rastuće domaće političko rasulo i sve oštriji raskorak lokalnih centara moći sa UN.

„Osam stotina hiljada migranata nada se danas da će iz Libije preći u Evropu”, istakao je juče Žan-Iv le Drijan, francuski ministar unutrašnjih poslova, u intervju „Evropi 1”. Inače, od 2014. godine preko 330.000 migranata stiglo je u Evropu sa libijske obale.

Mešanje ID i 800.000 migranata u Libiji već izaziva jezu kod zapadnih stratega.

Islamska država u Libiji najmoćnija je filijala džihadističke organizacije Bagdadija, procenjuje najnovija studija američke vojne akademije Vest Point. Samo od februara ove godine 70 muškaraca i žena iz Evrope stiglo je u Sirt i okolinu na obuku za operacije ID, navodi studija Vest Pointa iz pera dr Džefa D. Portera. Inače, ID u Libiji danas kontroliše oko 200 kilometara obale Sredozemnog mora na oko 400 kilometara od Evrope: džihadisti odatle izgleda planiraju akcije na četiri strane sveta.

Devet pripadnika ekstremističke ćelije povezane se libijskim ogrankom ID uhapšeno je juče na četiri lokacije širom Maroka, jedan među njima u popularnom letovalištu Marakeš, saopštio je zvanični Rabat, a prenela agencija AP. Devet džihadista bilo je na korak od direktne akcije, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Maroka bez ijednog detalja o profilu akcije.

Potencijalno (dobrovoljno ili nasilno) regrutovanje džihadista među stotinama hiljada migranata koji danas stoje u Libiji izmiče političkom radaru libijskih centara moći u Tobruku, Tripoliju i Tunisu.

I međunarodno priznati režim u Tobruku i islamistički režim u Tripoliju javno su nezadovoljni UN mirovnim planom kao i pokušajima Martina Koblera, specijalnog izaslanika Ist rivera, da zemlji nametne namesničku vladu koja iz bezbednosnih razloga još sedi u Tunisu.

Koliko u sredu režim u Tripoliju odbio je da odobri sletanje Koblerovom avionu iz Tunisa u Tripoli, pravdajući to bezbednosnim rizicima. Kobler je inače pre neki dan najavio da će namesnička vlada UN „za nekoliko dana početi da radi u Tripoliju”. Istovremeno, režim u Tobruku upozorio je predsednika od UN izabrane vlade Fajeza Seradža da ne pokušava da stupi na dužnost dok se ne ispune dva uslova: da narodna skupština na istoku zemlje većinom glasova odobri mirovni plan UN i da na tom glasanju lično bude prisutan predsednik parlamenta.

Nespremnost libijskih političkih aktera da prihvate politički okvir uređenja po nacrtu UN izaziva oštro nezadovoljstvo na Zapadu koji poimence preti sankcijama. „Zapadu se žuri da Libija što pre oformi vladu sa kojom bi mogao da pregovara o vojnoj intervenciji protiv Islamske države”, ističe britanski vojnopolitički magazin „Afrika konfidenšal”.

„Stvaranje nove vlade... pogoršalo je političku krizu, stvorilo nove sukobe i dodatno destabilizovalo zemlju”, smatra Muhamed Elradž, ekspert Atlantskog saveta.

U međuvremenu, libijski politički akteri danas ne pokazuju mnogo respekta prema UN i javno smatraju da je Svetska organizacija pristrasna u rešavanju krize u zemlji sa 48 milijardi barela rezervi nafte. Naime, režim u Tripoliju smatra da Ujedinjene nacije „lažu” kada tvrde da režim u Tobruku upravlja sa 69 milijardi (zamrznutih) dolara Gadafijevog investicionog fonda. Vlast u Tobruku optužuje istovremeno UN da Libiji na tekućim pregovorima u Omanu nameće ustav po interesima stranaca.