Faktor plus: udruživanje ojačalo naprednjake

Sklapanje predizbornih koalicija ojačalo je rejting Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, a neznatno oslabilo opozicione demokrate. Taj zaključak sledi iz poslednjeg istraživanja javnog mnjenja agencije Faktor plus, prema kojem bi, ako bi izbori bili održani u nedelju, šest lista ušlo u parlament.

Savez oko SNS-a bi sa 52,6 odsto podrške imao natpolovičnu većinu, a drugoplasirani bi bili SPS i njegovi partneri (11,9 odsto podrške). Rejtinzi naprednjaka i socijalista povećani su u odnosu na prošli mesec (SNS je tada imao 49,4, a SPS 11,3 odsto podrške), ali su u februaru ove dve stranke posmatrane bez koalicionih partnera.

Podršku u glasačkom telu neznatno je snizila lista oko Demokratske stranke (sada ima 6,1 odsto, a prošlog meseca je imala 6,4) i koalicija DSS–Dveri (umesto februarskih 5,7 odsto sada ima 5,5). Blagi skok zabeležili su radikali (sa šest na 6,1 procenat) a savez SDS–LDP–LSV i dalje se drži na ivici cenzusa sa pet odsto. 

Ovakav rezultat koalicije oko SNS-a, kako je objasnio analitičar Dejan Vuk Stanković, može se pripisati udruživanju naprednjaka s drugim strankama, ali i kampanji koju vodi njen lider i premijer Aleksandar Vučić zasnovanoj na „težnji da se stvore pozitivna očekivanja kod građana i sposobnosti da direktno odgovori na prigovore opozicije”, koja „nije artikulisala nezadovoljstvo u društvu”.

„Socijalisti su pak na stabilnom nivou, na koji, ispostavilo se, nije osetno uticao razlaz PUPS-a sa SPS-om. Savez DSS i Dveri izgleda kao racionalan spoj koji otvara prostor za ulazak u parlament, dok će rejting Srpske radikalne stranke, koji je u ovom trenutku sasvim pristojan, u velikoj meri zavisiti od haške presude njihovom lideru Vojislavu Šešelju”, rekao je Stanković. 

Ako se ove projekcije ispostave kao tačne, dodao je on, naredni saziv parlamenta biće raznovrstan i predstavljaće ogledalo političkih stavova gotovo svih društvenih slojeva. 

Od lista koje su ispod praga za ulazak u parlament, Pokret „Dosta je bilo” nastavio je permanentni rast i sad ima 3,3 procenta, što je za 0,3 odsto više nego prošlog meseca. Stanković smatra da je popularnost te političke opcije „jača od njihove infrastrukture, budući da još nisu predali listu”.

Na izbore bi izašlo 54 odsto anketiranih, što se otprilike podudara s izlaznošću iz 2014. godine, ali je procenat onih koji znaju za koga bi glasali u odnosu na prošli mesec porastao sa 72 na 81 odsto.

Aktuelna kampanja, prema njegovom mišljenju, nije ipak znatno podigla zainteresovanost građana, ali je zato pokazala da su stranke u krizi, kako kreativnoj, tako i finansijskoj.

Građani se, pokazalo je istraživanje, o kampanji informišu posredstvom televizije i dnevnih novina, a od nove vlade najviše očekuju više investicija i radnih mesta (71 odsto) i borbu protiv korupcije (41 odsto), što Stanković tumači rečima: „Može se reći da građani očekuju više hleba i više pravde.”