Zašto se Nemci plaše Trampa

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Mestašce Kalštat na obodu jugozapadne nemačke pokrajine Rajnland-Pfalc na prvi pogled ni po čemu ne liči na mesto koje ima jednu od možda presudnih uloga za ovogodišnje američke predsedničke izbore. Međutim, upravo iz ovog vinogradarskog mesta deda najizglednijeg republikanskog kandidata za predsednika SAD krenuo je preko Atlantika da bi potom i njegov sin i unuk postali američki milioneri.

Prema rečima Bernda Vajsenborna, dalekog rođaka Donalda Trampa, isprva su se samo smejali zbog toga što je Tramp ušao u trku za predsednika, „ali sada više nije smešno jer ono što izgovara prevazilazi svaku meru”.

„S jedne strane, sjajno je videti da je neko ko je poreklom iz Kalštata postao takav poslovni tajkun u Americi. To je američki san. S druge strane, teško je ponositi se nekim ko daje takve izjave o muslimanima, imigrantima i ženama”, kaže Vajsenborn, čiji vinograd je preko puta kuće u kojoj je odrastao Trampov deda – Fridrih Trumpf.

Trumpf je 1885. kao šesnaestogodišnjak emigrirao u SAD i promenio ime u Frederik Tramp. Današnjim rečnikom bi sigurno bio definisan kao „ekonomski migrant”, što je kategorija ljudi protiv koje se njegov unuk ne libi da izgovara najratobornije pretnje.

Iako Tramp ima nemačke korene baš kao i oko 50 miliona Amerikanaca, njegovi predizborni nastupi izazivaju uglavnom zgražavanje kod Nemaca. Ugledni politički magazin „Špigl” je Trampa definisao kao najopasnijeg čoveka na svetu, dok je socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel nedavno u razgovoru za nedeljno izdanje lista „Velt” izjavio da Tramp predstavlja pretnju miru i prosperitetu, svrstavajući ga u isti koš sa krajnjim desničarima u Evropi.

„Nebitno da li je u pitanju Donald Tramp, Marin le Pen (u Francuskoj) ili Gert Vilders (u Holandiji), svi ti desničarski populisti ne samo da su pretnja miru i društvenoj koheziji, već i privrednom razvoju”, rekao je Gabrijel, ističući da takvi političari obećavaju svojim pristalicama da će ih iz „sveta globalizacije vratiti u zaštićeni svet bajki” u kojima se ekonomski život „odvija samo unutar granica njihovih zemalja”. „Istorija je pokazala da zemlje u dobrovoljnoj izolaciji nemaju šanse za razvoj... Moramo da se potrudimo da objasnimo kako želimo da oblikujemo globalizaciju na pravedan način.”

Njegov stranački kolega i šef nemačke diplomatija Frank-Valter Štajnmajer o Trampu nije govorio direktno već je u toku nedavne posete Vašingtonu na jednom predavanju samo istakao da je u američkoj predizbornoj kampanji prisutna „politika straha”.

„Izgradnja zidova je veoma loša ideja, bez obzira ko za njih plaća”, rekao je Štajnmajer očigledno želevši da ukaže da Trampovu ideju da izgradi ogroman zid na južnoj granici SAD kako bi sprečio dolazak ilegalnih migranata, uz obećanje da će naterati Meksiko da plati izgradnju tog zida. „Odbranimo se od tih politika straha. One su opasne i za Evropu i za SAD. One su loše za svet i na kraju one su loše za naše transatlantske odnose.”

Demohrišćanska kancelarka Angela Merkel takođe nije želela da iznosi svoj stav o favoritu za republikanskog predsedničkog kandidata pa je u nedavnom intervjuu za nedeljno izdanje tabloida „Bild” samo izjavila da lično ne poznaje Trampa. Kada je novinar insistirao da prokomentariše oštre Trampove kritike na račun njene politike „otvorenih vrata” za izbeglice, koju je ovaj milijarder ocenio kao „besmislenu”, Merkelova je rekla da „ne vidi uopšte razloga da na te kritike odgovori”.

Međutim, ona nije propustila priliku da pri tome oda priznanje Hilari Klinton, favoritu za demokratskog predsedničkog kandidata, ističući da poštuje njeno „veliko političko iskustvo, posvećenost pitanjima polažaja žena, zaštiti porodice i zdravstvu”.

„Poštujem njeno strateško razmišljanje i to da snažno podržava transatlantsko partnerstvo. Kad god sam imala šansu da radim sa Hilari Klinton, to je bilo zadovoljstvo”, rekla je Merkelova, očigledno ukazujući koga ona priželjkuje da bude ne samo kandidat demokrata, već i novi šef Bele kuće.

Nasuprot Merkelovoj, Amerikanci koji žive u Nemačkoj na izborima a članovi su Demokratske stranke većinski su glasali za stranačkog rivala Klintonove – Bernija Sandersa. Za senatora Vermonta glasalo je 69 odsto od ukupno 2917 glasača u Nemačkoj, dok je bivša prva dama SAD dobila 27,5 odsto glasova.

Međutim, ovaj odnos glasova američkih demokrata, koji žive u inostranstvu, nije samo u Nemačkoj, već je Sanders osvojio jasnu većinu od 69 odsto širom sveta. Za razliku od Republikanske stranke, Demokratska stranka od 2008. širom sveta organizuje takozvane globalne stranačke izbore. Time daje šansu svojim članovima da glasaju u inostranstvu i izaberu 13 delegata i osam „superdelegata”, koji će učestvovati i glasati na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji na kojoj izabrani delegati biraju predsedničkog kandidata.

Prema rezultatima ovih „globalnih stranačkih izbora”, Sanders će dobiti devet a Klintonova četiri delegata, ali bivša šefica američke diplomatije je i dalje u popriličnoj prednosti jer se dosad zna da će za nju glasati 1.139 delegata, dok za senatora Vermonta tek 825.

Međutim, ono što brine nemačke komentatore jeste to da pojedina istraživanja javnog mnjenja ukazuju da bi Tramp u direktnom suočavanju sa Klintonovom ipak mogao da je pobedi i postane 45. predsednik SAD. To je za Nemce najgori mogući scenario, između ostalog, i zbog toga što ne mogu da zamisle da neko koga u SAD upoređuju sa Hitlerom postane glavnokomandujući vojske koja ima svoje trupe na nemačkoj teritoriji i, štaviše, u svojim bazama u Nemačkoj drži i nuklearne bojeve glave.