SAD i dalje zabrinute zbog Kosmeta

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. marta – „Kosovo: balkanski trenutak istine?” – tema je kojoj se danas posvetio američki senatski Komitet za spoljne odnose, a da ni posle dva i po sata rasprave nije došao do uverljivog odgovora na tako postavljeno pitanje. Iako je Vašington među prvima priznao prištinsku deklaraciju o nezavisnosti, ispoljavane su razne doze zabrinutosti povodom mogućnih posledica takvog ishoda.

Da ne bude zabune: gotovo svi govornici su podržali odluku administracije Džordža Buša. Istovremeno su, međutim, izrazili niz strepnji da bi događaji mogli da krenu „neželjenim pravcem”. Kao takve „nepoželjnosti” istaknute su, uz ostalo: manjak dokaza da je „nezavisno Kosovo ekonomski održivo”, da ta tvorevina dosad nije dobila dovoljno međunarodnog priznanja, da bi Srbija „mogla da se svrsta uz Rusiju”, da Moskva nastoji da „ojača pozicije na Balkanu”…

Osnovni utisak sa debate jeste da Amerika ne pomišlja da skrene sa zacrtane podrške ostvarivanju „Ahtisarijevog plana za nezavisnost Kosova koja bi u prvo vreme bila međunarodni nadzirana”. Takvu rešenost je opet „najslikovitije” predstavio predsednik komiteta, demokrata Džozef Bajden. Ujedno, čini se, i prilično kontradiktorno.

U jednom istom pasusu svog govora, istakao je sledeće: „Kosovo se bori sa epskim nivoom nezaposlenosti, raširenom korupcijom i nastavkom etničkih napetosti. Ali, ta zemlja poseduje značajne zalihe energije, mlado stanovništvo, i stvara najprozapadniju demokratiju s muslimanskom većinom”.

Na takav doživljaj složene stvarnosti nadovezao se, utisak je, Danijel Server, potpredsednik za mirovne i operacije stabilizacije u američkom Institutu za mir. Rekavši da govori samo u svoje ime, poručio je da „problem Balkana nije Kosovo, nego Srbija”. Vlastima u Beogradu je prebacio da žele da „sat vrate unazad” i da se „svrstaju uz Rusiju”, pa da Zapad treba da uslovi učlanjenje Srbije u EU – ulaskom Kosova u UN (što ne dozvoljava Moskva, s pravom veta u Savetu bezbednosti UN).

I on kao i neki drugi govornici, među kojima i vodeći komitetski republikanac Ričard Lugar, ujedno su optužili vlasti u Beogradu za nedavne napade demonstranata na ambasade, zatraživši da se „tako nešto nikad više ne ponovi” i podsetili „na još neispunjene obaveze prema haškom tribunalu”. Isto je zahtevao i uvodničar komitetskog pretresa, pomoćnik šefa diplomatije Danijel Frid. „Nudeći” Srbiji evropsku perspektivu, predočio je da je kao druga mogućnost pred njom – „samoizolacija”.

Ne osporavajući utvrđeni vašingtonski kurs prema Kosmetu, nešto drugačije akcente debati dali su Džordž Vojnovič i Barbara Bokser, oboje podvlačeći da bi rešavanje kosovskog pitanja bilo bolje da nije izostala saglasnost u Savetu bezbednosti UN. Senator iz Ohaja je predočio i da „treba da razumemo koliko je to pitanje (kosmetsko) traumatično za Srbiju”. Senatorka iz Kalifornije je, pak, insistirala da joj Frid kaže koliko je zemalja dosad priznalo Kosovo i njegovu procenu koliko će njih to učiniti kasnije. Pomoćnik Kondolize Rajs je napravio računicu po kojoj su do danas u podne nezavisnost te pokrajine priznale 22, mahom evropske, države, udovoljivši samo delimično znatiželji Bokserove.

Bilo je pokušaja i da se pronikne u dubinu „razlika u vlasti Srbije”. Kadrovska diferencijacija je ovde improvizovana po detaljima iz javnih polemika u Srbiji…

Kao jedan od „svedoka” na sednici je nastupio i Ivan Vejvoda, u svojstvu direktora Balkanskog fonda za demokratiju u okviru Nemačkog Maršalovog fonda SAD. On je ocenio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine bilo veoma težak trenutak za Srbiju i njene odnose sa EU i SAD. „Ušli smo u fazu u kojoj svi moramo da poštujemo ono što je rekla i srpska vlada – da se treba boriti svim legalnim, institucionalnim i diplomatskim sredstvima kako bi se očuvalo pravo Srbije na teritorijalni integritet”, izjavio je dopisniku „Politike”. U debati je naveo da su beogradske vlasti doprinele da ne dođe do masovnog odlaska Srba sa Kosova, od čega su mnogi strahovali. Za naš list je rekao da je i to znak da Srbija zaista hoće da bude odgovoran činilac stabilnosti i mira u regionu.

M. Pantelić