Vučić: Srbija u Sarajevu nema partnera za mir

Mladen Kremenović

28. 03. 2016. 17:43

Бакир Изетбеговић у Београду 22. јул 2015. (Фото Дарко Ћирков)

Haška presuda Radovanu Karadžiću izazvala je novi potres u odnosima Beograda i Sarajeva. Predsednik Predsedništva BiH Bakir Izetbegović najavio je u Sarajevu da BiH razmatra mogućnost da pokrene reviziju postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju i genocid i da se sa tim ciljem „presuda pažljivo analizira”. Lider Stranke demokratske akcije je rekao da Sarajevo „neće bežati” od nove tužbe za genocid protiv Srbije ukoliko presuda Karadžiću sadrži nove elemente. „Nećemo pod tepih gurati patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenućemo reviziju no potreban nam je novi dokaz”, prenela je Hina reči koje je Bakir Izetbegović izgovorio na sastanku sa liderima vladajuće koalicije u BiH. Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović izjavio je, međutim, da ne veruje da presuda Karadžiću donosi pretpostavke za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije.

Predsednik Vlade Srbije oštro je kritikovao pretnje novim tužbama koje su stigle iz Sarajeva. „Na žalost, nisam iznenađen vešću iz Sarajeva. U prvoj izjavi posle izricanja presude Karadžiću nisam ni pomenuo Bakira Izetbegovića, ali sam po svemu sudeći dobro naslutio da neko ne želi pomirenje u regionu, već ide protiv 35 odsto stanovništva vlastite zemlje i traži bilo kakav dovoljan razlog da pokrene spiralu, najpre političkog, a onda ko zna kakvog nasilja. Odgovor Srbije je da mi želimo pre svega mir i iskreno pomirenje, a ne tužbe i revizije tužbi. Ali, na žalost, očigledno je da nemamo partnera i da su neki sve ovo shvatili kao mogućnost da, umesto pomirenja, sprovedu osvetu nad Srbima. I u tome se razlikuje naš pogled na budućnost od njihovog“, zaključuje Vučić.

Sarajevo nema osnov za reviziju
Advokat Novak LukićDobar poznavalac Haškog tribunala i član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u sporu između Hrvatske i Srbije, beogradski advokat Novak Lukić kaže za „Politiku” da je posle presude Radovanu Karadžiću svaka revizija tužbe BiH protiv Srbije praktično bezizgledna. Lukić podvlači da je ime Slobodana Miloševića izostavljeno sa spiska učesnika zajedničkog zločinačkog poduhvata u presudi, iako je bivši predsednik Srbije u optužnicama protiv Karadžića svojevremeno zauzimao važno mesto. Lukić kaže da je iz presude Karadžiću jasno da su u Hagu na neki način abolirali Slobodana Miloševića od odgovornosti za rat u BiH, detaljno opisujući da je između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića postojao sukob koji isključuje važnu ulogu Srbije u ratu u Bosni. Po Lukiću, da bi došlo do revizije u postupku pred Međunarodnim sudom pravde, potrebno je da se u roku od deset godina posle presude utvrdi neka nova činjenica, koja nije bila poznata u momentu izricanja presude po kojoj Srbija nije oglašena krivom za genocid u BiH. Taj period ističe iduće godine, a Lukić kaže da „u presudi protiv Karadžića nema novih činjenica. Nema presude za genocid u sedam opština, što znači da Bosanci nemaju osnov da traže reviziju postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu”.Kako javlja Tanjug, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi takođe tvrdi da u presudi Karadžiću nema novih činjenica koje bi mogle da se iskoriste kao „okidač” za pokretanje revizije tog sudskog postupka BiH protiv Beograda. „Kod mnogih u BiH godinama preovladava uverenje da spor protiv Srbije treba obnoviti”, rekao je Varadi i dodao: „Ništa što stoji u presudi Karadžiću nema uticaja na mogućnost da BiH pokrene reviziju postupka protiv Beograda. Potvrđeno je da je u Srebrenici bilo genocida, što je već ranije odlučio i MSP, uz konstataciju da se on ne može pripisati Srbiji. To što je genocid pripisan Karadžiću, ne znači da može da se pripiše Srbiji”. A. Bojović
„Poznato je da Izetbegović hoće sukob sa Srbijom, kao što se zna da je reč o čoveku koji ne želi da vidi Srbe ni u Srpskoj, ni u Srbiji”, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik 

Reagujući na izjavu predsedavajućeg Predsedništva BiH, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže za „Politiku” da Izetbegović ne predstavlja Bosnu i Hercegovinu jer je on isključivo muslimanski predstavnik pa stoga ne može ništa da pokrene u ime BiH.

„Da bi se bilo šta uradilo u ime BiH, mora da budu pitani svi. Dakle, Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Mislim da se Izetbegović pregrejao i da naprosto živi u iluzijama”, rekao je Dodik.

Predsednik RS konstatuje da se od Izetbegovića često čuju ratnohuškački i destabilizirajući stavovi, i naglasio da ni ranije nije trebalo da dođe do tužbe, koju nikada nisu prihvatili niti podržali Srbi iz Republike Srpske. „Srpska saglasnost je bila neophodna i prethodno, ali je to ostvareno uz pomoć stranaca koji su nastojali da održe stereotip o krivici Srba. Sve ovo jeste ono što hrani Izetbegovića. Ako ima išta novo u presudama koje dolaze iz Haga, to je da su sami muslimani tokom rata pucali na svoje ljude, kao što su uradili na Markalama. Izazivali su velike žrtve, pa onda krivili Srbe”, naglasio je Dodik.

On podseća da je to deo scenarija koju je prihvatila i međunarodna zajednica u to vreme, uvodeći potom srpskom narodu rigorozne i teške sankcije koje su „mnogo naštetile statusu naše nacije u cenili, Srbiji i Srpskoj”.

„To je bila jedna obična prevara, pa bi i međunarodna zajednica koja je to učinila, jednog dana trebalo za to da snosi odgovornost i da Srbiji i Srbima u celini izvrši nadoknadu ogromne štete koja je pričinjena”, kaže on.

Stoga, dodaje Dodik, Izetbegović može da se napreže, ali ne može ništa da uradi, izuzev što u javni govor unosi zbunjujuće reči i poziva na sukobe. „Poznato je da Izetbegović hoće sukob sa Srbijom, kao što se zna da je reč o čoveku koji ne želi da vidi Srbe ni u Srpskoj, ni u Srbiji. Nažalost, ima podršku nekih ljudi iz RS u zajedničkim institucijama, ali mislim da će ovo i njima otvoriti oči i da će videti s kim imaju posla”, ocenio je Dodik.

Međunarodni sud pravde je u februaru 2007. kao neutemeljenu odbacio tužbu BiH protiv SRJ, odnosno Srbije, za agresiju i genocid.

Tom presudom ujedno je ostavljena mogućnost BiH da u roku od deset godina pokrene postupak njene revizije ukoliko u tom razdoblju prikupi i podnese nove dokaze kojima bi poduprla svoju tužbu.

Rok za pokretanje postupka revizije ističe u februaru 2017.