Koliko su Rusi autoritarni

Nije ovde reč o tome jesu li Rusi autoritarni – znamo da jesu. Mnogi će reći – šta je tu loše? Ništa, ako volite autoritarnost, ali nije ovde o tome reč.

Reč je ovde o sledećem: kada Rusa i Amerikanca staviš pred istu praktičnu dilemu, koliko će se njihovi odgovori razlikovati? Ko će tada ispasti veći nedemokrata, autoritarac, ili protivnik slobodnog tržišta?

Takvo istraživanje su već dva puta (1990. i 2015. godine) sprovela dvojica ekonomista, Amerikanac i Rus. Američki deo ovog dvojca činio je Robert Šiler, koji je u periodu između ovih istraživanja postao nobelovac, dok je rusko mesto u dvojcu zauzeo Maksim Bojko, koji je napustio Moskvu negde u vreme dolaska Putina na vlast i nedavno postao profesor na Harvardu.

Šta je bio cilj ovog istraživanja? Kažu, sve je počelo devedesetih godina na jednoj konferenciji u Moskvi, gde su domaćini tvrdili da će Rusi teško prihvatiti reforme i slobodno tržište, jer je za njih to bio (i ostao) pojam nepravde i lopovluka. Na to je budući nobelovac rekao – pa i u Americi ima mnogo sveta koji to isto govori. Hajde da uporedimo odgovore!

Rečeno – učinjeno. Napravili su upitnik, mudro se držeći izreke „Ne pitaj ljude šta misle, nego gledaj šta rade”. Pitanja su, u stvari, tražila od ispitanika da odgovore šta bi uradili u konkretnoj situaciji, ili kako bi tu situaciju ocenili.

Evo primera. „U vreme praznika cene cveća često porastu. Je li to pravedno? Nije, odgovorilo je 66 odsto Rusa i 68 odsto Amerikanaca, što je statistički zanemarljiva razlika. Ali je zanimljivo da je na slično pitanje koje glasi: „Kada jedna lokacija postane privlačnija zbog toga što je izgrađena nova železnička pruga, vlasnici obližnjih objekata često podižu njihovu cenu. Je li to pravedno?” – odgovor je i kod Rusa i kod Amerikanaca bio drugačiji nego kad su ih pitali o cveću. Sada je većina (57 odsto Rusa i 61 odsto Amerikanaca) ocenila da je pravedno da kuće poskupe. Pa se onda, ti, čitaoče, pitaj, zašto su cvećari nepravedni, a kućevlasnici pravedni kada rade istu stvar, kada podižu cene zato što raste tražnja?

Kada su ih pitali: „Jeste li čuli za teoriju koja kaže da je nejednakost nužno zlo, koje se ne može iskoreniti jer bi, kada bi država izjednačila dohotke svi postali siromašni – pošto više niko ne bi imao podsticaj da vredno radi?”, 55 odsto Amerikanaca je odgovorilo: „nikad čuo”, dok je neobaveštenih u Rusiji bilo znatno manje (23 odsto). A o tome da li se slažu sa ovim stavom, da jednakost vodi siromaštvu, ne slažu se ni jedni ni drugi, u sličnom procentu (oko 60 odsto).

Ni na pitanje: „Ako svetska cena kafe iznenada poraste za tridesetak odsto, šta mislite, šta je uzrok: velika suša, špekulanti ili nešto treće?”, nije usledio očekivani odgovor. Amerikanci bi većinom (51 odsto) optužili špekulante, a Rusi – sušu (51 odsto).

Nedemokratska uverenja zastupa manjina, kako u Rusiji tako i u Americi. Tek tri odsto Rusa i devet odsto Amerikanaca misli da ljudi ne treba slobodno da izražavaju svoja uverenja, kakva god da su, ili da zakoni ne treba da štite to njihovo pravo. I kada je reč o slobodi medija, nedemokratska uverenja su svuda u manjini, ali su u nedemokratičnosti opet prednjačili Amerikanci.

Najveća razlika (41 procenti poen) otkrivena je kada su pitali: „Je li bolje živeti u državi sa čvrstim poretkom ili je bolje dozvoliti ljudima slobodu, koja može da dovede do destrukcije samog društva?” Amerikanci bi većinom (65 odsto) izabrali slobodu, a Rusi bi većinom (76 odsto) bili protiv takve slobode.

Statistički gledano, u najvećem broju odgovora nije bilo značajnih razlika, dakle, ni 1990. ni 2015. godine nije nađen empirijski dokaz za tvrdnju o tome da među Rusima preovlađuju autoritarna i nedemokratska uverenja – često je takve stavove podržavala većina Amerikanaca.

Dobro, otkud onda Amerikancima dohodak od pedeset pet hiljada, a Rusima samo osam hiljada dolara po stanovniku? Ako razlika ne potiče iz autoritarnosti ruske duše, preostaje druga bitna razlika: politički sistem. Ali, taj sistem su Rusi izabrali na slobodnim izborima, i sad nije jasno: ako nisu autoritarni, zašto osamdeset odsto Rusa podržava Putina i njegov autoritarni režim?

To je barem jasno. Kad vladar rasturi sve institucije, najmanje propada onaj podanik koji bude u njegovoj blizini. Svaki korak bliže – čista ćar. I ne znam zašto mi baš sad pade na pamet Milan Krkobabić, predsednik partije penzionera, i njegova odluka da njegova partija i on lično podrže smanjenje penzija.

Svi smo mi Krkobabići, htedoh da kažem. Razlikuju se samo institucije.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu