Ustav, od kvartova

U vreme rasprava između Beograda i Novog Sada na temu ustavnog prava na sedam odsto od budžeta Srbije ili njegovog uskraćivanja, ondašnji predsednik Boris Tadić, po sećanju parafraziram, izjavio je da on ne vidi čemu tolika halabuka kada je Beograd udaljen od Novog Sada samo pola sata vožnje u svetu već osvojenim brzinama na modernim prugama.

U mojoj zgradi kolektivnog načina stanovanja postoje dva ulaza. Jedan od drugog udaljeni su nekih četrdesetak metara, dakle, mnogo su bliži od onih „pola sata“ udaljenosti Novog Sada i Beograda. I pored toga ja nisam zainteresovan za ono što se radi na ulazu koji nije moj, a tako je blizu. Mene interesuje pre svega sopstveni ulaz, da li lift radi, da li je hodnik okrečen, da li su ispravne sve sijalice, narušavaju li se red i pristojnost... Ovde nisu važni metri ili kilometri rastojanja, važna je logika sopstvenog mikrokosmičkog prostora u kome provodim ne samo najveći deo dana već i života. Ne želim da razmišljam „metarskom logikom“, hoću da znam pravila kućnog saveta, kvarta, mesne zajednice, lokalne samouprave, regije, države, njihove programe, učinke, izveštaje. Šta ako je to sve nejasno, maglovito, „ustavno“ iz 2006. Naši ustavopisci, Koštunica, Tadić, Nikolić (...), kao da su gradili kuću od krova. Temelji su toliko nefundirani da je čak u zidanju zaboravljena ugradnja jednog od stubova nosača – mesna zajednica koja ni jednom rečju nije pomenuta u Ustavu, a u njoj je život najgušći, s najvećom frekvencijom. Američki sistem otišao je korak dalje, definisao je čak i niži oblik organizovanja od mesnih zajednica – kvartove – i njima ostavio deo ubranog poreza na nekretnine s tog područja, ali za tri strogo korišćene namene, za obdaništa, vatrogasce i kvartnog policajca, da čuvaju imovinu i ljude, posebno one najmlađe. Mi smo negde u mislima zaturili čak i celu mesnu zajednicu.

Kad i ako budemo pretresali Ustav, red bi bio da krenemo od temelja, od kvartova, mesnih zajednica, lokalne samouprave, pa do regija i centralnih organa vlasti. Među njima treba izdeliti uloge, rasporediti oblike društvene odgovornosti, pa tek onda prava. Našlo bi se mesta i za regije na temama za koje je država previsoka, a lokalna samouprava preuska. Iz „špila“ ovih tema izvući ću samo jednu, za ilustraciju. Svedoci smo da svake godine malo jača kiša poplavi južni i istočni deo Srbije. Eto, prave teme za tu regiju. Obaloutvrde se ne mogu graditi od jedne do druge granice atara opština. Rečica ili reka traži regulaciju celinom svog toka. Tu je opštinska vlast preuska, a državna ima većih i složenijih problema. Regije, što bi rekao Lala, potaman. Uslov je samo da se ova vrsta tema precizira u Ustavu, da se regije učine odgovornim za njih, da im se obezbedi „soba za izdavanje“, čitaj izvori finansiranja, da im se ostavi deo prikupljenih poreza na tom području, a ne da čekaju milost i dobru volju organa iz centralnog trezora. Druge regije imaće drugu vrstu prioriteta, jer im konfiguracije, prirodne, ekonomske, istorijske i demografske nisu iste. Koliko god su važni izvori sredstava, toliko je još važnija namena za koje se ta sredstva u regijama mogu koristiti. Ustav iz 2006. nije precizirao ni jedno ni drugo, sve je prepustio zakonima i svađama ostrašćenih predstavnika partija u Skupštini Vojvodine i parlamentu Srbije. Kao jedna od posledica ove vrste anahronosti našeg Ustava skoro svake godine se navlače gumene čizme, spuštaju čamci za spasavanje, obećava da će država iz centralne kase odmah reagovati, ugroženom narodu pomoći, što je po svom karakteru posledično, a po prirodi pravo lice populizma. Tako to traje decenijama.

Praksa u svetu je, pak, drugačija. Po ustavnom ustrojstvu Italija nije federalistički koncipirana zemlja, ali ima jake regije koje kad zagrme protiv neke odluke centralne vlasti, trese se administracija u Rimu. Tamo odavno svi putevi ne vode u Rim. Uzmite u ruke čitanku Južnog Tirola i videćete kako je ova oblast zaostajala skoro sve do 1960, a onda su se na italijanskom vrhu svestrano analizirali razlozi takvog stanja. Posle toga Južni Tirol je dobio prošireno zaokružen status regije, znatna sredstva prikupljena na tom području ostala su tamo, da bi danas to bio najrazvijeniji deo Italije. Nama treba ova vrsta zaokreta, treba nam ustavotvorna skupština s jednom jedinom tačkom dnevnog reda: donošenje novog Ustava Srbije. Većinska Srbija siromaši, obrazovani je napuštaju. Ustav tome (pri)pomaže.

Publicista, član savezne vlade u mandatu Milke Planinc