Vojislav Šešelj slobodan čovek

„Vojislav Šešelj je slobodan čovek.” Ova rečenica, koju je na kraju čitanja oslobađajuće presude Haškog tribunala, izgovorio francuski sudija Žan-Klod Antoneti odjeknula je kao bomba, i to ne samo u Srbiji. Bio je iznenađen i sam Šešelj, koji je u novinama zakupio prostor za politički oglas u kome Hagu poručuje: „Što vaša kazna bude veća, to će moja ideologija biti snažnija.” Prethodno je danima najavljivao da mu ne gine dugogodišnja zatvorska kazna, da bi imao samo reči hvale za sudiju „koji je odoleo političkim pritiscima”.

Oslobađanje Šešelja bila je udarna vest u svim vodećim svetskim medijima. Takav tretman ova presuda u svakom slučaju zaslužuje, i to ne samo zbog neočekivanog oslobađanja Šešelja već i zbog načina na koji je sudsko veće, predvođeno Antonetijem, odbacivalo jedan po jedan argument tužilaštva, da bi se na kraju pokazalo da sudije u ovom pretresnom veću na radikalno drugačiji način sagledavaju prirodu ratova devedesetih i pitanje lične odgovornosti učesnika u tim ratovima.

„Velika Srbija” je za njih politički plan, a ne zločinački poduhvat; uloga Vojislava Šešelja bila je u raspirivanju mržnje i regrutovanju dobrovoljaca, ali to ne znači da je on lično odgovoran za zločine; postoji razlika između legitimne vojne akcije i vojne aktivnosti zločinačke prirode, kao što postoji razlika između pojmova „nasilje” i „zločin”. Rat je uvek nasilan, ali nasilje nije nužno sinonim za zločin.

Antonetijev pravni rezon u direktnom je sukobu sa mnoštvom presuda izrečenih u Tribunalu, što je razlog šoka i neverice i u međunarodnim pravnim krugovima. Sada se otvara pitanje međusobne koherentnosti haških presuda, a veoma je neizvesno da li će Antonetijev rezon prihvatiti žalbeno veće, kom će se tužilaštvo gotovo sigurno obratiti.

Praksa je već pokazala da žalbena veća u Hagu često preinačavaju presude u drugostepenom postupku, kao što se desilo sa hrvatskim generalima koji su prvo osuđeni za zločinački poduhvat u „Oluji”, a zatim oslobođeni. U slučaju srpskih osuđenika, žalbena veća su se pokazala kudikamo stroža od prvostepenih, pa je tako Veselin Šljivančanin prvo osuđen na pet godina zatvora, a onda na 17. Šešeljeva presuda je u koliziji sa presudom Radovanu Karadžiću, u kojoj je Šešelj naveden kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata u Srebrenici.

Političke reakcije u Srbiji kretale su se od ravnodušnosti koju je prema presudi, ali i prema Šešelju lično, iskazao predsednik Srbije Tomislav Nikolić do oduševljenja u redovima Šešeljevih pristalica. Uz opasku da nije razmišljao šta bi moglo da se desi, Nikolić je dvosmisleno konstatovao da je Hag „mera za Srbina”.

Samo je predsednik Srbije ostao ravnodušan prema odluci Tribunala. Državni vrh u Hrvatskoj i BiH bio je šokiran presudom, dok su iz Rusije, ali i Crne Gore, oslobođenom Šešelju stigle čestitke.

„Prijatelju na pobedi” čestitao je i potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin na svom tviter nalogu, pitajući ko će Šešelju vratiti zdravlje „narušeno u zatvoru i iživljavanjima”. Zvanična reakcija stigla je i iz ruskog ministarstva spoljnih poslova, koje je ocenilo da je Šešelj nevin proveo u zatvoru više od 12 godina. 

„Uvek smo otvoreno isticali da je to suđenje skandalozno, a da nijedna optužba nije potkrepljena dokazima”, istakla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Potpuno neočekivano, Šešelju je čestitku na oslobađajućoj presudi uputio i premijer Crne Gore Milo Đukanović. 

„Drago mi je što je svaki čovek slobodan. Više volim da je svako slobodan nego da je svako utamničen, bez obzira na to da li se slažem ili ne. Što se mene tiče, primam k znanju i čestitam slobodu Šešelju”, poručio je Đukanović.

U očekivanju drakonske kazne za Šešelja, hrvatski premijer Tihomir Orešković je otputovao u Vukovar kako bi obišao Spomen-dom Ovčara i na mestu za koje je tužilaštvo Tribunala tvrdilo da je Šešelj okrutno postupao sa zatvorenicima čestitao sudu u Hagu.

Upravo tako je u hrvatskim medijima protumačen Oreškovićev odlazak u Vukovar. Pošto se desilo nešto neočekivano, hrvatski premijer je iz Vukovara poslao poruku da su Haški sud i tužilaštvo poraženi, te da je presuda sramotna. Pitanje je ne bi li se na isti način moglo opisati i ponašanje Oreškovića, koji je samo dva dana ranije prisustvovao fudbalskoj utakmici između Hrvatske i Izraela na kojoj su uzvikivane parole „Za dom spremni”.

Njih hrvatski premijer ne da nije osudio, već nije našao za shodno ni da zbog njih napusti utakmicu. 

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović ocenila je da je Šešelj jedan od najvećih zločinaca na ovim prostorima i da je zato oslobađajuća presuda sramotan potez međunarodnog krivičnog prava.

„Danas se molimo za sve njegove žrtve i žrtve velikosrpske politike, od Vukovara preko Škabrnje do Sarajeva, Srebrenice i do Kosova”, navela je Kolinda Grabar Kitarović, koja je najavila i da Zagreb neće prihvatiti ovu presudu, te da će nastaviti da radi sve što je u njegovoj moći kako bi pravda bila zadovoljena. Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač smatra da presuda razara proces pomirenja među ljudima i susednim državama.

„Svi oni u svetu koji huškaju na rat, pozivaju na etničko čišćenje i sprovode politiku nasilnog menjanja međunarodno priznatih granica dobili su time moralni blanko ček”, ocenjuje Kovač.

Prvi potpredsednik vlade i lider Hrvatske demokratske zajednice Tomislav Karamarko, koji je u Zagrebu dočekao oslobođene hrvatske generale Ante Gotovinu i Milana Markača, bio je„zgrožen i konsterniran nepravdom” jer je „oslobođen jedan zločinac i harlekin koji se smeje i Hrvatima i celom svetu”.  Predsednik Sabora Željko Rajner sve nade polaže u drugostepeni postupak.

Šokiranost presudom izrazila je i bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman, i to zbog načina na koji je to napravljeno, „kojim se poriču ratni događaji, poriče da se politički projekt izvršavao kroz zločine, poriče uloga Šešelja i da su njegovi govori mržnje podsticali na zločine”.

Apsolutno je, smatra, šokantno da sudsko veće kaže da se u Hrtkovcima dogodila razmena stanova s izbeglicama i pita „čemu onda nada žrtava da će pravda biti izvršena, čemu arhiv Haškog suda ako se sve može staviti na jedan papir u kojem se kaže ’nikom ništa’”.

Bivši premijer i šef diplomatije Švedske Karl Bilt je na svom tviter nalogu napisao da je reč o još jednoj presudi koja će izazivati debate.

Antonetijevi zaključci su sporni i za novinara Tima Džudu. „Izgleda kao da je Haški tribunal iz realnosti prešao u fantaziju”, napisao je Džuda na svom Tviteru.

Presudu kritikuju i na Kosovu. „Šokirani” Petrit Seljimi, v. d. ministra spoljnih poslova Kosova kaže da je reč o „apsolutnom neuspehu međunarodne pravde”.

Šešeljev tvit

„Draga moja Kolinda, spremi se, spremi. Uskoro ti dolazim u zvaničnu posetu!”, napisao je Šešelj po izricanju presude. Vrlo brzo stigla je i reakcija hrvatskog MUP-a, koji je saopštio da se Šešelju zabranjuje ulazak u Hrvatsku.