PKB na novoj proceni

Dalja sudbina PKB-a znaće se tek kada bude završena nova procena celokupne imovine ovog beogradskog preduzeća za koje, i pored ranijih velikih očekivanja, u prvom javnom pozivu nije bilo zainteresovanih kupaca. Na pitanje zbog čega se insistira na novom utvrđivanju vrednosti kapitala gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je za „Politiku” da je to zakonska obaveza i da je procena u toku.

– Zakon o privatizaciji propisuje da za svaki sledeći korak u procesu privatizacije mora da se radi procena imovine zaključno sa krajem prethodne godine. U ovom slučaju to je 31. 12. 2015. godine – objasnio je Mali.

Prvi javni poziv objavljen je 31. decembra prošle godine zbog čega su mogli da budu korišćeni poslednji dostupni podaci o vrednosti kapitala iz 2014. Početna cena bila je 51 odsto od vrednosti stalne imovine – 156 miliona evra.

Međutim, predsednik samostalnog sindikata PKB Milisav Đorđević strahuje da se na ovaj način obara cena preduzeća koja je i tako već potcenjena. Ovim se, prema njegovim rečima, nagoveštava da će kompanija biti ponuđena praktično budzašto jer u drugom krugu početna cena nadmetanja može da bude i 30 odsto od procenjene vrednosti. On kaže da samo zemlja (oko 17. 000 hektara) na opštini Palilula vredi neuporedivo više. Od toga je oko hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni, uz sam put ka Zrenjaninu i kod Pupinovog mosta, gde se hektar prodaje i po ceni od 500.000 evra. Nezvanična procena je da je vrednost stoke (oko 26. 000 grla) oko 20 miliona evra, ne računajući savremenu opremu i štalu u koju je poslednjih godina uloženo oko 16 miliona evra, ističe naš sagovornik.

Gradonačelnik Beograda međutim kaže da u ovom trenutku ne može da „prejudicira na koliko će biti procenjena nova vrednost imovine PKB-a”.

– Nju će odrediti ovlašćeni nezavisni procenitelji po ustaljenojmetodologiji – ističe Mali.

Predstavnici države ne propuštaju da istaknu da je dug korporacije prema poveriocima narastao na gotovo 70 miliona evra i da bi za PKB najbolje bilo da dobije privatnog vlasnika i profesionalni menadžment.

Đorđević tvrdi da je samo na osnovu ukidanja premija za otkup mleka PKB za godinu i po dana oštećen za 700 miliona dinara. Decembra 2014. odlučeno je da se iz budžeta ne premiraju farme koji proizvode tri miliona litara mleka kvartalno.

– Jasno je da je ta odluka doneta isključivo za PKB jer jedino ovaj kombinat ima toliku proizvodnju. Eto na koji način nam je država pomogla – kaže Đorđević.