Dan u životu premijera

Počelo je neočekivanom uzbunom. Predsednik tehničke vlade Aleksandar Vučić nije se do 7.14 pojavio pred čistačicama u Nemanjinoj i TV kamerama koje non-stop prate njegove aktivnosti, što je zabrinulo javnost Srbije i regiona i izazvalo spekulacije da se uspavao.

Premijer se međutim već u 7.48 pojavio u selu Prljotina, gde je obišao Osnovnu školu „Svi srpski patrioti“ i u prisustvu učiteljice Bogdanke učenicima na upotrebu predao savremen toalet koji je definitivno u arhive istorije poslao čučavac podignut između dva balkanska rata.

„Ovaj toalet treba da služi kao podsećanje na mračna vremena u kojima je nenarodna vlast zaboravila na potrebe običnih ljudi, od male do velike nužde, što bi rekao Hegel“, izjavio je Vučić naglašavajući da se to ne odnosi na vlast Demokratske stranke koja je pokušala da popravi zatečeno stanje.

Nikola Kostandinović

Sledeći pažljivo isplaniran itinerer, premijer je u 8.21 stigao u Zamajevo, na svečanost otvaranja novog pogona koji će za ino-partnera iz Italije proizvoditi komponente za najnoviji model „Fijata“ iz 2007. godine.

„Ako ne možemo da izvozimo bakar iz Bora, jer je jutrošnja cena na londonskoj berzi obojenih metala pala na rekordnih 5.423,845,284 dolara po toni – proverio sam, to moram da znam, što bi rekao Konfučije – uz pomoć naših italijanskih prijatelja pravićemo automobil koji će povratiti slavu naših traktora koje više ne proizvodimo zahvaljujući lopovskoj privatizaciji naših političkih prethodnika o kojima ne želim da govorim“, otelo se Vučiću.

Premijerova kolona potom se uputila na sever. Prolazeći zaobilaznicu oko Beograda ka Novom Sadu, još jednu slavnu deonicu niskogradnje SNS građevinarstva, Vučić je u 9.56 uputio SMS poruku Siniši Malom u kojoj se, kako prenosi neugasiva agencija Tanjug, kaže: „Vozeći se pored teritorije Vašeg lepog Beograda na vodi koristim ovu priliku da svim građanima i Vama lično poželim svaku sreću i dobrobit, što bi rekao Deda Mraz.“

Premijer se u 10.34 u vojvođanskom selu Mabdalić sastao s lokalnim paorima okupljenim u društvu „Zaboravljena brazda“. Poljoprivrednici su pozdravili odluku Beograda da sve lokalne oranice preda investitoru iz poznate zemlje urmi. Zemljoradnici su obećali da više neće remetiti tokove uvoza belog luka iz Kine.

„Hteli su da rmbačite na ovoj zemlji, na tome je insistirao i MMF, ali ja to ne dam. Neka rmbače drugi, što kaže njihov mislilac Ibn Haldun“, rekao je premijer pre nego što se pridružio prvom u seriji organizovanih posela koja će trajati do kraja života ovih paora.

Po povratku u Beograd, Vučić je na Vračaru tačno u 11.30 po lokalnom vremenu otvorio spomenik srpskom piscu koji je slavno izgubio izbore u Rakovici usuđujući se da se kandiduje protiv premijerovog nekadašnjeg ideološkog i političkog mentora.

„Više nema potrebe da me mrze“, izjavio je Vučić, posut cvećem koje su prisutni, greškom organizatora, bacali na njega a ne na spomenik. „Odajem priznanje osnivaču velike Demokratske stranke koja je dala, i daje, ogroman doprinos savremenoj Srbiji, što bi rekao Ljuba Davidović.“

Već u 12.00 u Palati Srbije premijer je imao razgovore s premijerom Kosova koji su, kako je rečeno u kasnijem saopštenju, protekli u duhu „dobrosusedstva“. Vučić je na zajedničkoj konferenciji za štampu, započetoj u 12.45, potvrdio da će Srbija nabaviti novo rusko naoružanje napravljeno po NATO standardima kako bi moglo da koristi municiju koju proizvodi srpska namenska industrija.

„Pozicija vojne neutralnosti je očuvana, kako bi rekao Ežen Jonesko“, izjavio je premijer, dodajući da je tim povodom dobio telegram podrške vlade u Zagrebu u kome se Hrvatska obavezuje da će tokom približavanja Srbije Evropskoj uniji sve svoje interese podrediti tom srpskom cilju.

Premijer se nakon toga s novinarima zadržao u srdačnom razgovoru. Vreme koje im je posvetio – od 13.15 do 14.20 – potvrđuje koliko mu je stalo do mišljenja medijskih poslenika. Uz prigodno posluženje i akorde grupe „Mitraljeza“, Vučić im je obazrivo zamerio što nemaju dovoljno istraživačkog duha i kritičnosti, posebno kada se radi o njegovim ministrima i stranačkim kolegama.

Upitan od glavnog urednika lista „Dezinformer“ zašto nije aktivniji u predizbornoj kampanji SNS-a i zašto se naprednjaci ustežu da bilo šta loše kažu o svojim političkim rivalima, Vučić je citirao Kantove etičke maksime i rekao da je to dokaz da je Srbija „civilizovana država“ koja poštuje najviše standarde demokratije.

Premijer je odbio da komentariše presudu Opštinskog suda u Nezamislivom koji je odbio žalbu lokalnog odbora SNS-a protiv pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović.

„Ne moram da se dopadnem, ne moram da pobedim na izborima, ali građani Srbije treba da znaju da se ne mešam u sudske odluke.“

U 14.25 premijer je dobio sat i po „voljno“, što je prvo iskoristio za omiljeni Veberov sendvič sa šunkom, a jogurt je ispijao u telefonskom razgovoru sa ministrom Lončarom koji ga je savetovao da pređe na kefir. Spreman uvek da posluša, verujući u stručnost svojih ministara, Vučić je obećao da hoće.

Sledilo je potpisivanje raznih dokumenata. Tačno u 15.55 izašao je iz kabineta preduhitrivši sekretaricu koja je nameravala da ga podseti da ima sastanak sa nemačkim magnatom svinjskog mesa. „Hm”, pomisli premijer, „moram da smislim način da izbegnem da me moji prijatelji iz Emirata i Izraela ne povežu sa krmivom jer je ta identifikacija u Srbiji uvek opasna.“

Ubrzo se ozario jer je magnat „plodova tora“ obećao da će naše brave izvesti u svet – odakle ćemo ih onda uvoziti – ali da je to posao koji će podići imidž Srbije u globalnom biznisu, privući „Ikeu“ i druge investitore i vratiti nas srećnim vremenima Kneževine koja je živela od svinja i suvih šljiva.

„Hoću sutra elaborat o suvim šljivama“, počeo je da diktira direktivu ministarki poljoprivrede. „Izvinite, zamolio bih Vas da mi ako možete sutra pošaljete elaborat.“

Premijer se u 16.49 vratio u kabinet gde ga je čekao ministar Tasovac, a na putu je iz kola pozvao glavnog urednika lista „Danas“ da ga zamoli da sutra pošalje nekog novinara kako bi ekskluzivno mogao da prenese njegovo (premijerovo) iskreno divljenje zaštitniku građana Saši Jankoviću.

Sa ministrom kulture opušteno je ćaskao 19 minuta interesujući se da li će Narodni muzej biti otvoren pre početka naseljavanja Beograda na vodi i koju bi mu pozorišnu predstavu preporučio. Parafrazirajući Čerčila, pitao je da li možda treba usporiti medijsku reformu jer toliku količinu sloboda srpski novinari ne mogu da svare.

U 17.21 neko vreme je posvetio partijskim stvarima. Prostor mi ne dopušta da pobrojim sve naredne aktivnosti premijera čija se pokretna traka zaustavila u 0.18.